Dragocenost davanja

Svako ko se prvi put susreće sa dojenjem nailazi na bojazan još u trudnoći, a naročito kad se porodi.
Moja Sofija se rodila u pet do dvanaest, skoro pa je prvi podoj bio je ujutru, čim su mi je doneli. Ona je rodjena sa 2680kg, bila je vrlo sitna beba, ali to nam nije smetalo da je namestim nespretno kako bih joj ponudila dojku. Kada je povukla preko silikonskih bradavica koje su otežavale, ali i pomogale u tom trenutku nije postojala srećnija osoba od mene. Mislim da ću zauvek pamtiti taj neponovljiv osećaj ponosa i zadovoljstva. Posle rodjenja drugi predivan osećaj. Teškoće su počinjale od nameštanja u odgovarajući položaj, koriščenja silikonskih bradavica, moja nespretnost, uzbudjenost i briga. Sve su to činili prvi dani, dok sam bila u bolnici pedijatrijske sestre su mi govorile da imam mleko i to mi je ulivalo nadu. Za ostalo ću se polako snaći kad dodjem kući, tešila sam se. Medjutim, i kod kuće je bilo vrlo naporno, iscrpljujuće. Sofija se brzo zamarala, nije mogla dugo da sisa, pa je sisanje trajalo satima., ali nisam želela da odustanem ni u najtežim trenucima. Znala sam da koliko god bilo teško mora proći i postati lakše. Tako je bilo iz dana u dan bivalo je bolje. Nakon tri meseca skinula sam silikonske bradavice. Tek tada ona je bila dovoljno velika i snažna da može da povuče bez njih. Ipak korišćenje silikonskih bradavica čini veliku pomoć ženama i sreća je što postoje. Nakon 40 dana osetila sam olakšanje, uspostavila se laktacija, sve je išlo mnogo, mnogo lakše. Sada, posle 6 meseci, kada se setim tih suza i nerviranja znam da je sve itekako vredelo. Još uvek dojim i mislim da nema lepšeg i dragocenijeg osećaja za jednu majku. Presrećna sam se upornošću izborila protiv svih negativnih priča da odustanem od dojenja i ne puštam dete da bude gladno, protiv oklevanja , kao i svih nerazumevanja i posezanje za dohranom kao trenutnim lakšim rešenjem. Danas, kad me moj andjeo gleda dok sisa i smeje se, zajedno beskrajno uživamo u toj blagodeti. Dojenje za mene predstavlja ogroman blagoslov materinstva. Čvrsta emocionalna veza koja se stvara izmedju majke i deteta je neraskidiva. Kad prestanem da dojim nedostajaće mi mir i bliskost koju sam imala u tim trenucima sa bebom.
Moja poruka svim budućim dojiljama je da budu uporne i da veruju da ce se svaki trud utrostručiti, prvenstveno misleći na zdravlje vaše bebe, ali i sopstveno. Ženama je potrebna podrška i pomoć onih koji su to iskustvo prošle. Meni velika pomoć bila je moja snajka kojoj sam neizmerno zahvalna što je verovala u nekim trenucima i više od mene da ću uspeti da dojim. Sve poteškoće su mrvice naspram veličanstvenog osećaja koji pruža dojenje. Volela bih da u svakoj priči o dojenju pobedi ljubav i požrtvovanje kao sveopšti smisao i glavna motivacija za jednu novu radost davanja uz radjanje..