Moja prica o dojenju pocinje 01.10.2012 kada mi je puko vodenjak u 34 nedelji trudnoce. Nakon 18 sati su mi uradili hitan carski rez. Veknica je bila u inkubatoru. Morala sam sto pre da stanem na noge da bih je mogla videti. Mleko naravno nije krenulo odmah nego treci dan i teklo je u potocima. Na savet sestre sam se izdajala, da olaksam bol u grudima. Izdajala sam se u bocice pa bi to davali mojoj veknici Kada smo nakon sedam dana, pusteni iz porodilista , ja apsolutno nista nissam znala o pravilnom dojenju. Bila je jako sicusna i slabasna da sisa pa sam se izdajala i davala joj na spric i flasicu . Najlakse mi je bilo da se rucno izdajam, jeste malo bolno na pocetku. Bradavice su mi bile preveleke za nju tako sicusnu, a po preporuci patronazne sestre nisam ni koristila sesirice, da ne bi napravila ragade. Mucili smo se tako skoro tri meseca i tada je moja veknica ojacala i uspela da lepo papa iz dojke. Bilo je problema jer nisam znala kako pravilno da postavima bebu na bradavicu i uz veliku pomoc i podrsku , jedne grupe "moja podrska dojenju " i sajta "Super beba" i savetnice za dojenje Tereze Kis MIljkovic , ja sam uspela, mi smo, uspele da savladamo prve korake pravlnog dojenja. U pocetku je veoma bolno, da se ne lazemo, ali nakon izvesnog vremena ,desetak dana odprilike,se naviknu bradavice i krece uzivanje. Nema lepseg osecaja od site bebe u maminom narucju.. Napredovala je od pocetka svaki mesec preko jednog kilograma. Na zahtev sam dojila inikada nisam gledala na sat. Izuzev na pocetku kada sam je hranila na dva sata i budila jer nije imala snage ostane budna, mala veknica (imala je zuticu i stalno bi spavala) . Uzivale smo obe i nakon godinu ipar meseci sam ostala trudna, mleko mi nije stalo i moja veknica je sikila i dalje , celu trudnocu. Laktacija se smanjila i vise je to bilo za utehu , da bude blizu mame. Porodila sam se zakazanim carskim rezom 21 .10.2014 Mleka sam imala i isti taj dan prdvece su mi je doveli na prvi podoj. Kod kuce smo uzivali u tandemu sa starijom cerkicom pola godine, i tu je bio zavrsetak dojenja starje devojcice. Mladja je nastavila da siki i sada smo u fazi odvikavanja , ima dve ipo godine. Moj zakljucak je da sve polazi iz glave , ako se plasimo da necemo imati dovoljno mleka, ako dozvolimo okolini da nam se mesa u nacin dojenja, nedojenja onda jako lako odustajemo od dojenja. Naravno u toku razvoja bebe ima dosta skokova, kada pomislimo da nemamo dovoljno mleka,ali to brzo prodje. Mleko se stvara onoliko koliko je potrebno bebi. I pri svakom skoku u razvoju se prilagodjava potrebama deteta. Ja zaista uzivam u dojenju i to je period koji ce majka pamtiti zauvek. Nazalost kod nas nema dovoljno strucnih osoba u porodilistima, domovima zdravlja koje bi nas pravilno edukovale o dojenju . Mlade mame slusaju okolinu i odustaju i pre detetovih navrsenih sest meseci kada je majcino mleko jedini izvor hrane za nasu decu.NA
nasu srecu, sto imamo internet i danas vec imamo savetnice za dojenje od kojih mozemo dobiti podrsku i savete za uspesno dojenje. Moj savet za buduce mame da ne slusaju okolinu i babske price vec uzivaju u dojenju jer bebe brzo rastu , vreme brzo prolazi i za tili cas ce se i oni sami naci u ulozi roditelja.