Tridesetog marta rodila se moja druga beba. Porođaj je bio planiran carski rez. U porodilište sam došla dva dana ranije i tada saznala da je to porodilište od skoro postalo baby frendly i da se to odnosi i na mame porođene carskim rezom. Ono što nisam znala je da će mi ostaviti bebu već drugi dan carskog reza, dok nisam ustala prvi put iz kreveta, dok imam kateter i priključene infuzije.

Ali ne pišem ovo da bi se žalila, nego da istaknem da u tim uslovima i okolnostima, posmatrajući moju bebu dok leži pored mene, javila se povezanost mnogo veća nego sa prvim detetom koje u prvim danima nije bilo pored mene.

Verujem da se zbog toga mleko pojavilo isto veče, mnogo brže nego prvi put i ujutru kada sam ustala stavili su mi bebu na grudi i on je jednostavno počeo da sisa. Od tog popodneva dohranu nije popio, iz porodilišta izašao sa većom kilazom od porođajne. Naša avantura dojenja se nastavlja i kući i trajaće dokle beba želi.