Manje od 24 sata od porođaja, leziš pored mene i instiktivno me njuškaš, gladan si vidim. Prvo si mi dete, ne znam kako to da uradim, ali znam šta je dojenje. I tako dok su one trebale da dođu ja sam ti ponudila, tako si ščepao da sam osetila trnce, krenulo je mleko sreće i moje i tvoje.

Bila sam zahvalna Bogu što imam mleka, i u tolikom izobilju da mogu još jednu bebu da nadojim. Bila sam zahvalna i presrećna jer je to najlepša stvar, najlepše vreme kad uživam dok te posmatram od malog zamotuljka do sad malog dečačića kako rasteš, kako spokojno spavaš. I tu su sva ona početna bolna izmuzavanja mleka u tolikim količinama, svako tvoje okretanje sa sve sisom u ustima je nesto najlepše.. pa čak i sad kad se šalimo, kad ti mama sprema kašice pa doda i mleko, a ti ih onda još slađe jedeš...

Ili naše jelo posle kupanja, pred spavanje, najlepši deo dana. Sve me boli, gladna sam, izmorena ali kad tebe vidim kako i danas jedeš kao da više nema. Spokojna sam, srećna, i već puna snage za novi dan.