Kad sam rodila moju prvu devojcicu imala sam 21 godinu mlada mama i jako zbunjena. Mleko je krenulo drugi dan u porodilistu i imala sam dosta mleka. Prva dva meseca je bilo sve uredu. Gledala sam moju milu curicu kako rucka i mazi se,najlepsi trenuci majcinstva su trenuci dojenja. Toliko se povezete sa svojom bebom da je to nesto predivno,znala je da zadrema dok rucka pa je ja stipkam da nastavi sa njenim obrokom. Jednog dana se desilo da je mleka ujutru bilo jako malo nisam obracala paznju sve dok i na drugom podoju nije bilo jos manje tad sam se uplasila. Zvala sam sve koje znam da pitam sta se desava. Laktacija je postala sve slabija iz razloga moje slabe ishrane jer sam htela da smrsam sto pre i bebine lenjosti i cestom spvanju na dojci. Krenuli su dani borbe da taj trenutak naseg uzivanja traje sto duze. Cajevi za dojilje,sokovi,supe,dobra ishrana nudjenje bebi da ruca pa izmuzavanje do zadnje kapi da bi se pokrenula sto veca laktacija.Dani borbe iza mene su doneli uspeh,mleko je se povecalo i krenulo kao na pocetku dojenja. Moja curica i ja smo nastavile jos drugo da uzivamo u nasem zajednickom trenutku u najlepsem trenutku. Sada cekam cetvrto dete i sa svakom bebom sam se opredeljivala za dojenje,jer nista lepse i udravije ne postoji. Mame,buduve mame budite uporne i istrajte u dojenju nije lako,nekad i boli,ali mi smo majke i moramo istrajati u borbi za bolje nasoj decici.