Dojenje? Često na ulici čujemo razne priče. Kako je dojenje lepo i zdravo ali sa druge strane čujemo i onu drugu grupu koja kaze ah ništa ne postižeš dojenjem jer ne možeš da se naspavaš, a i dete ne zasitiš.
Moj san kada sam ostala trudna sa nepunih 18 godina bio je da dete bude živo i zdravo a drugi je da dojim.

Elem, kada se rodio bebac počela sam da dojim dete, taj prvi osećaj kada su ga stavili da doji je bio neopisiv i nezaboravan kao da nešto izvlači iz tebe, u jednom trenutku neprijatnost u drugom sreća.

Posle par dana provedenih u bolnici došli smo kući naizgled delovalo je sve u redu, dok jednog dana nije pocelo da nadolazi toliko mleka da sam imala temepraturu koja je trajala 5 dana sa jakim nesvesticama.
Govorili su mi da prestanem da se samo trujem lekovima i ništa mi ne pomaže, ali nisam želela i bila sam istrajna u toj odluci da nastavim sa dojenjem makar žrtvovala sebe.

I da danas nakon devet meseci moja beba se i dalje uspavljuje dok doji, i mislim da tu povezanost između majke i deteta ne može da zameni DOHRANA.

I da ne planiram da prekinem dojenje iako je beba previše vezana za mene, ali sa druge strane oseća sigurnost, kad je nervozan i kad rastu zubici kad ga svrbi.

Poruka svim majkama ako su u mogućnosti da doje da to čine, jer deca brzo rastu a to je jedan najlepši period koji mogu provesti sa svojim detetom.