I samo mame znaju da to nije lako ni malo,
kada si odgovoran za jedno biće malo.

Sa svih strana saveti da što duže dojim,
mleko prestaje i počinjem da se bojim.

Da li sam ja dobra mama?
Hoće li joj biti dovoljna dohrana sama?
Hoće li beba tu promenu lepo podneti?
Da me neće zbog toga sutra manje voleti?

I tako pitanja čitav roj,
dok nisam sebi rekla: stoj!

Nećemo mi izgubiti naše rituale,
mnoge su mame sa dojenjem rano prestale,
a bebe u zdravu dečicu stasale.

Sa malo straha u to smo poglavlje krenuli,
ali začas smo se opustili.

Brzo je počelo lakše da se diše,
jer moja beba je srećna i kad ne siše!

Kad joj zamašem kutijicom dohrane,
mojoj dami se osmeh odmah pokrene.

I sad je meni lako da našu priču pišem u stihu,
kao da nismo nikad imali brigu,
i maminu patnju dugu i tihu.

Ali verujte da je to baš tako,
iako ne deluje ni malo lako.