Vece je. Neumorne okice Andreja starog 15 dana, uz nezan plac u zaletu, daju do znanja da je bebac spreman za obrok. Uz par brzih i neznih pokreta, mama smesta slatku glavu u saku i usne pronalaze svoju dudu. Isprva grubo dok stomacic zavija prazan, pa sve neznije da mamu manje boli, duda sreca mamina najveca. Osmeh preko lica Andreja i mame najavljuje zadovoljenje potrebe. Okice se polako sklapaju u sve sporiji treptaj do jednog jako dugog treptaja koji ce trajati satima. Usne jos uvek vuku, ali sad bas slabo. Mama mazi glavicu pametnicu koja se pomice unazad najavljujuci zavrsetak uzivancije. Andrej blago podize glavu, nagradi mamu osmehom i spusti je nazad na dudu kako bi uzivao u sad vec mekom jastucicu. Iskoci i visak vazduha na obostrano zadovoljstvo i spremni smo za spavanjac. Mama podize bebu, stavlja na grudi i lagano tonu u blazenstvo do sledeceg puta.