Meni, hvala Bogu, dojenje nkada nije predstavljalo problem. Nisam ni sa jednom bebom imala nikakav problem što se tiče dojenja.

Kad sam ostala trudma sa prvim detetom znala sam da ću je dojiti, jednostavno nisam uopšte razmišljala o drugom načinu hranjenja svoje bebe. Tada sam bila mlada, nisam ni znala koliko problema dojenje može da zada ženi, valjda sam zato bila toliko opuštena i kod nas je sve teklo prirodno. Rodila sam svoju devojčicu u Zemunskoj bolnici, nažalost, kod njih je tada bila praksa da bebu tek posle 24h donesu mami. Čim su je doneli ja sam je stavila na dojku jer sam odmah nakon porođaja primetila da je krenio kolostrum. I ona je odmah počela da sisa, sve je bilo tako prirodno, bez muke, bez stresa, opet kažem, valjda zato što ja nisam bila informisana o tome šta sve može da krene sa dojenjem naopako i bila sam smirena. Verujem da sve polazi iz glave. Ja sam verovala u sebe, znala sam da je moje mleko najbolje i najzdravije što mogu svojoj bebi da priuštim i nisam nikada ni pomislila na alternativu...Naravno u prvih mesec dana je bilo i poteškoća, bolne bradavice, pa regade, pa prepune dojke, bol u grudima, ali kako je vreme prolazilo sve je došlo na svoje mesto i moja devojčica i ja smo uživale skoro 16 meseci u dojenju i ostvarile bliskost ljubav i neraskidivu vezu.

Unu sam prestala da dojim jer sam počela da radim, a nedugo zatim i ostala trudna sa Ivom, mojom drugom princezom, i bilo mi je baš naporno da uskladim posao, dojenje i obaveze oko kuće, a i hormoni na početku druge trudnoće su divljali, pa jutarnja mučnina, i umor, tako da smo rešile postepeno da prestanemo sa dojenjem, ukidala podoj, po podoj i sve je proteklo bez previše stresa, bar iz ovog ugla sada mi deluje da je bilo tako ... Nisam dobila ni mastitis, niti je ona bila tužna zbog prestanka dojenja.

Sa drugom decom je sve, takođe, bilo prirodno i jedno jako lepo iskustvo.

Iva je sisala 18 meseci i onda sam ostala trudna sa Anjom. Anja je sisala skoro 2 godine. Ona je najteže prihvatila prestanak dolenja, bila je jako vezana za mene, morala sam da je pošaljem kod bake na selo na par dana da bih mogla da prestanem da je dojim, jer je kad smo zajedno to bilo neizvodljivo, stalno je tražila da sisa, vukla mi majcu, plakala, i baš je bila pod stresom, ali smatrala sam da je već dovoljno velika devojčica i da je trenutak da prestanemo. Iskreno, i meni je bilo baš stresno, bila sam jako emotivna u tim trenucima, nisam razmišljala o još jednoj bebi i mislila sam da je ona moja poslednja beba koju ću dojiti... Ali, posle 4 godine na svet je došla Mila, mala pufna od skoro 4 kilograma, ona je jedina sisala u prvom satu nakon rođenja, drago mi je što je u porodilištima svake godine sve veća i veća svest o benefitima dojenja i za mamu i za bebu. U porodilištu Narodni front su mi odmah po dolasku u sobu doneli bebu i ona je odmah sisala, sa mojim bogatim predhodnim iskustvom, Mila i ja nismo imal ni jedan problem tokom dojenja. Mila danas ima 14 meseci , i i dalje je dojim. Ponekad noću sisa više nego novorodjenče, ali i dalje ne razmišljamo o prestanku, je vidim koliko to njoj i dalje znači i koliko je srećna kada sisa.

Volela bih kad bi sve buduće mame pristupale dojenju kao jednoj potpuno prirodnoj stvari, bez stresa, bez puno briga i nedoumica. Volela bih, takođe, kad bi i okolina bila edukovanija i kad ni jedna mama ne bi nikad čula recenice poput: "A da l imaš dovoljno mleka?" Jer svaka mama ima dovoljno mleka za svoju bebu, i što više beba sisa više će mleka biti, jer ono funkcioniše na osnovu ponude i potraznje. Ili recenicu "Ma, beba ti plače zato što je gladna, nije ti dobro mleko!" Jer ne postoji loše mleko, svako mleko je prilagođeno bebi, jer priroda je čudo, mleko je baš onako kakvo je vašoj bebi u tom trenutku potrebno.

Volela bih kad bi svaka mama uživala u dojenju i imala ovoliko sreće kao ja sa svojim devojčicama!
A da li će Mila biti poslednja beba koju će ova mama da doji.... e, to ćemo vdeti :)

Veliki pozdrav od nas 5