Nasa prica pocinje u porodilistu,mleko je odmah krenulo a ja sam jedva cekala da ga donesu na podoj. Usled teskog porodjaja nisam ustajala iz kreveta sve dok ga nisu doneli u krevetac kod mene. Mislila sam da necu moci,sve dok on nije zaplakao od gladi,sva snaga se skupila u meni i ja sam ustala i uzela bebu u narucje on je osetio moj miris i snazno otvorio usta. Nespretno sam ga postavila na dojku i on je krenuo da vuce. Meni su se suze slivale niz lice,sto zbog tog najlepseh osecaja da hranite svoje dete,sto zbog bola u bradavicama. Ubrzo su se stvorile i ragade,prepunjenost dojki jer su mi vrlo cesto donosili nahranjenu bebu. Bolovi su bili jaki ali zelja za dojenjem jaca. Izmuzavanjem i lecenjem ragada,savetima sa interneta uspeli smo da prebrodimo i to. Stigli smo kuci iz bolnice i ubrzo stvorili rutinu. Vreme dok beba sisa i gleda vas najlepsim okicama na svetu je jedinstven. Beba obozava da joj pevusim dok sisa,najcesce tako i zaspi.