Posle mnogo teškog porođaja koji je trajao satima, ali uz pomoć Boga i mog tate koji je na nebu, rodila se moja prva sreća, Balša... Balša je došao na prvi podoj par sati nakon što je rođen, greška u startu... Ali nije do mene...

Doneli su mi ga i spustili na krevet, iscrpljena od teškog porođaja, nespavanja, nejela, uzela sam ga, sestra je otišla bez jedne reči... Sta ću sad, pomislih... Ma mogu ja to, to je prirodna stvar... Dala sam mu svoju Siku i on je počeo da vuče... Ja se topim... On Sika ja uživam... Mislila sam kao kako je ovo lepo i divno... Moja sreća je trajala samo 3 dana, a onda počinje HAOS!!! Mleko nadilazi, grudi bole... Beba spava... Tražim pomoć babica, one mi samo kažu ma super ti je to, imaš mleka, i samo me stipnu mleko samo prska li prska...

Mene boli, mnogo me boli... Dolazim kući,nabavim pumpicu,krenem da se izmuzavam, ali već je bilo kasno, mastitis me je uhvatio 🤦🤦🤦 A joj, sta sad... Prazni dojku, 10 dana sam nosila kupus u brushalteru, krv curi jer ni hvat nije bio pravilan... A joj, čupam kosu, kukam na sav glas, dan mi se sveo na dojenje i izmuzavanje ... Plačem, vrištim ... Ali kažem sebi "KAD JE TEBE TVOJA BOŽIDARKA DOJILA 5 GODINA, MOŽEŠ I TI"...

Inače ja sam sisala 5godina, i sada sa 30 se sećam tog dana kada je mama rekla da više nema, to je šok za mene i dan danas 😭 Dojim mog Medicu već 10 meseci, i sve mi žao da prekinem, ali svakako će i to morati da se desi u skorije vreme, jer ne želim da pamti kao ja što pamtim taj prekid, mnogo mi je bilo teško i stresno ...

Teško je biti mama, ali je nešto najlepše, od kada sam mama moju mamu volim još više ❤️