09.02. moja devojčica je došla na svet. Samo 2300g. Pošto je bilo vece, ujutru je donose na podoj, ja nemam ni kap mleka, plače ona-plačem ja. Inače su mi hormoni poludeli pa sam non-stop plakala. Uzimaju bebu i hrane je na flašicu, kroz glavu mi samo prolazi misao, tako su mi i sa prvim detetom. Ja nemam mleka, oni mu davali na flašicu pa posle i kad mi je došlo mleko nije hteo da vuče.

Stalno sam masirala grudi tog prvog dana i gle, popodne se pojavila prva kap, tražila sam bebu i tu počinje naša lepa priča.

U porodilištu više nisam davala da je hrane babice, stalno sam tražila bebu da 'pokušam' ja da je podojim pa tek onda one da joj nude flašicu i cuclu.

Predzadnjeg dana mi je toliko mleka nadošlo da sam čini mi se mogla sve bebe da podojim. Tražila sam pumpicu da se izmuzem, oni nešto kao evo sad će bebe, ja vidim nema da donose i javim suprugu da mi kupi pumpicu. Naravno posle pola sata pumpica je bila tu, a kad sam izvukla 50ml preporodila sam se od olaksšnja (to mleko je 'naravno' bačeno, zašto bi pokušali da damo bebi kad imaju adaptirano koje će da joj ponude..?! 🤦🤦🤦).

E kada smo došli kući, kreće pravi izazov.. ona mala, samo bi spavala, povuče 2 puta i zaspi.. koliko sam je samo puta umivala i tuširala dok se nismo uskladile?!

U svakom slučaju, i pored mog straha, na prvoj kontroli, uspeh! 3100! 800g za mesec dana! Izvanredno. Nastavljamo dalje.

Druga kontrola 4450g! A ja se stalno plašila da nema dovoljno i da ne napreduje. Doktorka nam daje podršku i vetar u leđa da nikako ne odustanem i pored moje priče da je stalno gladna, da nemam bradavice i da neće veštačke nikako, da imam užasne rane po grudima i da taman što mi zaraste ona je osveži... Ma 1000 razloga sam navela da prestanem, a u dubini duše to u stvari nisam htela.

Sad čekamo treću kontrolu. Opet imam 1000 razloga da navedem i pitam dokrorku. Nadam se odgovorima od prošlog puta! I nadam se da ćemo moja mrvica i ja još dugo, dugo da uživamo u najlepšem zagrljaju i pogledu dok siki a gleda me pravo u oči dok je ne obuzme san.

Kao i svaka i dalje uplašena žena, redovno pijem čaj za stimulaciju laktacije. Što je sigurno, sigurno je. Popila sam na tone mleka, jogurta i čaja.

I da.. mnogo mi je žao što nisam bila ovako uporna i istrajna sa prvim sinom koji je bio lenj da vuče, a ja uplašena i nudila mu flašicu dok mi nije prestalo mleko.