Naša prica počinje jednog hladnog decembarskog popodneva. Beba je došla na svet gladna kao da danima jela nije. Babice mi objašnjavaju kako da se namestim, a kako beba. Rekao bi čovek tu počinje magija. I počinje, ali i treba dosta truda.

Iz jednog u drugi obrok, polako ali sigurno smo uvežbavali kako je dojenje najlepše za oboje. Nema mi lepšeg osmeha od tog dok doji. Taj pogled kojim ti beba kaže "mama ja te volim, obožavam vreme provedeno ovako".

Uvek će to biti magično koliko god da traje. Neprocenjivo vreme je baš to provedeno u dojenju.
I možda boli, možda stvara rane. Možda će vam se činiti da to nije ipak za vas. Ali znajte jedno, uvek će na kraju biti baš to ono sto najlepše pamtite.