Pozdrav!Moja prica o dojenju,pocinje ovako.Postala sam mama pre tacno 3 meseca,sa ne pune 23 godine,dobila sam svoju najvecu ljubav na svetu,mog sina prvenca,moj zivot,moje sve!Porodjaj prosao super,20 minuta i sve gotovo,bez epidurala,bez iceg i zaista ne preterujem kad kazem da sam uzivala,i ako verujem da sam imala srecu sto se tice bolova jer nisu bili jaki.Donose mi ga na prvi podoj,svega par minuta,preplavio me neopisiv osecaj kad je prvi put svojim malim usnicama povukao dojku.Nesto najdivnije sto se moze osetiti posle samog cina radjanja.Odnose ga,donose posle par sati,i tako 3 dana,sve do izlaska iz porodilista.Dolazimo kuci,stavljamo ga u krevetic,ljubav se siri stanom... prvi plac,kazem suprugu gladan je,kaze kako znas zivota ti,podignem majicu,mleko kaplje,rekoh gladan je.. ja mirna,postavim ga na dojku,on vuce li vuce po 20,25 minuta... Ponovo me obuzima toplota,mir,ljubav... Ni jednoig trena nisam pomisljala da necu imati mleka,da ga necu dojiti iz svog nekog hira,da mi mleko ne valja,i ako me okolina,svi,osim mog supruga su me ubedjivali da nemam mleka,da mi je mleko pre slabo,da nije hranljivo jer previse bljuca,ali nisam im dozvolila da me pokolebaju da odustanem,niko nece rastaviti ne raskidivu vezu izmedju mene i mog deteta,nikada.Nisam nikad pozelela da odustanem,niti cu.I kad se mucimo nekad kad je prehladjen ili len da sisa,izborimo se zajedno,i ipak siki.Sve dok bude zeleo da se doji,dojicu ga,i kad krenu zubici i ranice,necu prestati,jer ja sam majka,i za svoje dete cu podneti najveci bol na svetu,pa tako i samo malo osetljive bradavice!To je bol pun ljubavi,i ne unistiva veza nas dvoje!!