Stiglo je i to kisno jutro ,najlepse u mom zivotu!Rodio se mamin decak posle 15 godina agonije,Bogu hvala zdrav i prav ali posle par sati odmeravanja snaga gladan,ahaa mislim ja sada ce logican sled dogadjaja,mleko krece ,beba hvata siku pa divota ali nista od toga se ne desava....Pogled na moje ooogromne grudi (bile su ogromne i pre porodjaja ali sada nevidjeno☺)me tesi ,mora biti dosta mleka u tolikoj dojci ali bradavica nigde i polako pocinje moja nova agonija,vuku sestre ,bice u redu govore ,stizu vestacke bradavice,litri popijene tecnosti i mleko krece,mojoj sreci kraja nema,moja beba ce dojiti,to sam oduvek zelela ...Medjutim stvari ne idu tako lako,bradavica skoro da i nema,ravne i uvucene,nema sanse da beba uhvati,vucem ja ,vuku babice i nista,uzimam pumpicu i izmazam mojoj bebi mlekce ,on jede u slast,moja beba jede moje mleko ,to je jedino bitno!Dolazak kuci i nastavak borbe,placena babica i sva moguca pomagala ne bismo li izvukli bradavice ali rezultata nema,izmazanje pumpicom traje,moja bebica sita ,jede moje mlekce!Elem ,da skratim pricu ,od prihvatanja sike nije bilo nista ali je zato pumpica postala moja nerazdvojna prijateljica,danju,nocu ,bilo kada i bilo gde ja sam se fanaticno izmazala,sto vise izmazas vise nadolazi ,moja beba sita i zadovoljnna,jede moje mlekce!Polako dan po dan prolazili su meseci ,svi oko mene su me gledali u cudu i govorili kako mi je vestacko mleko neminovnost a ja tvrdoglavo odgovarala ne ,moja beba ce jesti moje mleko!Tako je i bilo,po neka suza,po neki sat sna ,otecena ruka od pumpice ali 6 meseci je proslo na cistom majcinom mleku pa smo polako uvodili ne mlecnu hranu ali je osnovna hrana i dalje bila majcino mleko!Nastavljamo dalje i ubrzo nam se priblizio prvi rodjendana mi smo i dalje imali tri "podoja" redovno,vreme da se proredi ,teska srca smanjujemo na dva pa zatim na jedan podoj,decak veliki napreduje a ja sva ponosna kada doktorka kaze bravo majko podigli ste dete na svom mleku (nemajuci pojma kroz sta prolazim,zato sto celu godinu nisam priznala da se izmazam)!I tako dodje dan da se pumpica okaci o klin,ja sam u trnucima umora sanjala o tom danu ali rastanak nije bio lak,pala je Boga mi i po koja suza,moje dete vise ne zavisi od mog mlekaali to je promlem svih mama koje su "dojile svoje dete!☺