9 meseci iskustva počev od pre tačno 18 meseci do ponovnog dojenja. Ali ovaj put sasvim drugčcije, dosta opuštenije jer znate kako sve to ide, i znate da ispočetka ne mora to sve ići glatko i uglavnom ne ide sve baš sve pod konac. Neko ima mleka ali beba ne ume da uhvati lepo dojku, neko ima mleka ali nisu otvoreni svi kanali, neke bebe su lenje, neke više nestrpljive pa znaju i da raskrvare.

Neke žene imaju više mleka a neke manje. Toliko toga ima oko dojenja i svaka čast onoj mami koja istraje i koja nađe svoj put sa svojom bebom da kasnije to izraste u pravi užitak i pravu pravcatu radost kada ste samo bebini i kada je beba samo vaša. To je neporcenjiva sreća i neprocenjiva radost kada držite to maleno biće uz svoje telo na dojci a ono siki i pred očima vam raste iz dana u dan.

Ta veza je neprocenjiva, ta veza je za sva vremena. Ona se ne može namestiti, ona se ne može odglumiti, ona se gradi svakim podojem, svakim novim danom, svakim satom i minutom. I tom prvom prilikom kada sam drugu ćerku stavila na grudi znala sam da ćemo biti vezane na ovaj način duži period. Ona je bila beba za primer, odmah je umela da uhvati lepo dojku, tako da smo od prvog dana ona i ja uživale u tom ćinu.

Kao da je znala da to vreme kada treba da siki nisam ničija vec samo njena, i da ona nije ničija vec samo moja, koristila je te momente da me kupi svojom pažnjom, svojim toplim i nežnim dodirima. Rukicama, pogledima koji vam sve govore, one najlepše reči, one najlepše note. I tako smo nas dve uživale iz dana u dan, iz noći u noći i vezale se zauvek. Jedini momenat dok sam dojila moju Ninu kada sam znala biti tuzna je momenat kada se setim da sam Janu, stariju cerku odvojila od sise ranije radi druge trudnoće koja je brzo usledila nakon prve.

Kad se samo setim te večeri kada sam morala da prekinem dojenje moje Jane i sad mi suze krenu na lice. Verujte mi, to je majci koja doji najteži momenat posle porođaja, odvojiti ih od sise. Ja sam tri noći preplakala kao kiša. Starija ćerka je bila beba koja naveče kada se nasiki spava do jutra, dok mlađa cerka kao da iz potrebe kontakta, maženja ustaje na svaka dva sata samo da se omirišemo, samo da se spojimo, izljubimo, izgrlimo i onda natrag na spavanjac.

Šalu na stranu i užitak koji nosi sam čin kada znate da vaše dete jede najvežije mleko, podgrejan baš taman, baš onoliko koliko njemu treba i kad treba, i sve to u vašem narucju pripijeno uz vase srce, doje nosi niz odricanja, niz teskih trenutaka. Moja Nina me nikada nije ugrizla, nezgodno uhvatila bradavicu ili se prosto zanela pa me povredila.

A verujte mi to je trajalo dugih 2,5 godine 😁 Valjda zato što se još tako mala borila za sebe i za samo naše zajedničko vreme. Starija ćerka je bila dominanta i zahtevna kao mala. Ali isto tako sve je jako dobro shvatala, razumela i bila mi velika podrška. Nije lako kad vam jedno dete prohodava a drugo se tek rodilo ali majke sve mogu, pa da ih i uspavljuju u istom momentu a onda piju kafu kroz par minuta u najlepšem drusvu dva mala sanjara koja rastu putujući kroz snove. I ne slušajte nikoga kad vam kaže, nemaš mleka. Dete hoće još, malo mu je to, nemaš dovoljno. Ma daj mu dohranu, zbog sebe, da spavaš i ti. Ma jesi li luda, nećeš moci nikud bez njega, nje sutra krenuti.

Nemojte da vas drugi uče onome što priroda sam namesti baš onako kako treba i kako je najbolje. Verujete u sebe, verujte da će sve oko dojenja biti ok i biće. Verujte da ćete imati dovoljno mleka još tokom trudnoće i ne opterećujte se oko toga. Ne razmišljajte o dojkama po završetku dojenja. Kakve će biti. Biće najbolje jer su ono pravo iznele baš kako treba i bile od najveće moguće funkcije i vrednosti. I znajte, vi i i vaša beba znate najbolje šta, kako, kada, na koji način i odgovore na sva slična pitanja u vezi dojenja. Zajedno nalazite rešenja, zajedno nalazite omijene položaje za dojenje, zajedno nalazite svoj ritam i tempo, zajedno uživate. Jer ispočetka treba vremena do onog. Momenta kada to zaista postaje pravi užitak ali verujte da taj dan dođe brzo i svi ste ponosna mama onda. I ne marite za to da li je dovoljno dobila na kilaži ili previše, jer je samo dojenja. I ne marite za njen imuni sistem i znate da je to jako važan deo vaše uloge u podizanju tako krhkog malog bića kome ste tada najpitrebiji. I znate da ste svoju ulogu roditelja začinili pravim začinima dojenjem.

A zašto 2,5 godine, zašto sam toliko dojila?! Pa pravo da vam kažem ja to nisam ništa planirala. Rekla sam sebi biće kako bude i pustila vremenu da samo kaže kad trebamo stati. Možda mi je bilo teže da prestanem jer sam prvu ćerku ranije odvojila od sise ali verujem da prosto neke stvari ne trebate i ne morate planirati. Dok je odrastala Nina tokom tih 2,5 godine mi smo zajedno odrastale. Toliko smo se upoznavale tada da ni jednoj ni drugoj nije padalo na pamet da stanemo sa dojenjem. A onog moneta kada je dotrčavala i čupkala nonicom tražeći siku čisto radi maženja, radi našeg vremena, radi naše navike, radi naše ljubavi, radi naše bliskosti počele smo to sve da radimo na drugi način i nekako postepeno se odvojili od dojke.

Mislila sam da će nam prestanak teško pasti i da će to biti onaj još jedan put kada ću ponovo plakati kada će mi biti jako teško kao sa Janom ali ne. Moja Nina je na moju uvodnu priču da je možda bilo dosta da nas sika spaja i da prestanemo dojenje ne prestaje u stvari ništa kao da je sve upijala kao sunđer i samo je počela da mi ljubi dojku i da se mazi kao svaki put do tada. Prosto ništa se nije promenilo a nas dve smo i dan danas vezane na isti način i dan danas kada joj pričam o tome kakva je bila kao beba kao da sve pamti i svega se seća. Čak i pokretom usta to odglumi iako sada ima samo 4 godinice.

Moja poruka svim budućim mama je, da biće noći kada će vam mleko puno nadoći pa ćete morati da se izmuzate, da lupate čekicem kupu i stavljate obloge ali vredi, vredi svake neprespavane noći, vedi svakog odricanja jela namirnica koja nise dobre za bebin stomačič jer kroz mleko dobija grčiće, vedi svakog ustajanja za podoj, vredi svake minute, sekunde. Ima žena koje vam mogu pomoći, koje su stručne i umeju da vam kroz razne savete mogu pomoći da naučite sve jer niko se nije naučen rodio. Meni je moja starija sestra pumo pomogla, i tokom prvog deteta ali i tok drugog. Važno je da vas neko pripremi za sve, važno je da se uputite u neku ruku kako to i šta sve nosi ali ne da bi ste se uplašili i ne da bi ste odustali, to nikako. Ne kažem ja da mama nije mama ako ne doji ali verujte mi da je ona mama koja to izvede srećnija, da je beba koja sisa dobila najbolju formulu ikada na svetu. Zarad toga, želim svim mama da ostvare sebe i kroz čin dojenja i da upotpune tako svoju ulogu u bebinom i svom životu.