Prva radost,sreca stigao je 22.05.2012.Neposredno pre toga pocele su price o tome kako bi najbolje bilo da dojim svoje dete,kako je to najzdravije i da ke to kedan nezamenljiv odnos izmedju deteta i majke.Stigao je moj heroj,ali sad sam trebala ja biti heroj.Kako,sta?Kako da namestim bebu?Hoce li znati?1001 pitanje a svi odgovori razliciti.Ali moram biti jaka...Krecu neprospavane noci,uspavljivanje dok doji.Sta sada?A nije bio toliko snazan da sisa dovoljnu kolicinu.Ali mama mora biti heroj!Krenem ja danju da mu dajem samo da sisa a nocu se izmuzem pola sata pre obroka,pa kad se probudi malo se dojimo dok ne pocne da drema a onda stize flasica sa maminim mlekom.I tako je to trajalo punih 3 meseca.Bilo je tesko,naporno ali slatko i nezamenljivo.Sva ta draz je trajala 16 meseci,kada je resio da prekine sam.E to je bio sok za mene,ali sam shvatila da cu ja uvek biti njegov heroj jer sam se izborila da svaki sekund kada je pozeleo da bude blizak sa mnom,nisam uskratila.
A onda BUMMMM....Nakon 3.5 godine stizu bliznakinje.Glava je htela da prepukne od razmisljanja...Kako cu ja ako ne budem imala mleka za obe,kako cu se snaci sa dohranom i flasicama?Hocu li moci da podnesem ustajanje nocu,grejanje vode,pravljenje mleka?Pa ka to nikada nisam radila...A onda shvatim da moram jos jedanput da budem isti heroj.Stigle princeze,mleka ima i to za obe.Pomislim ja:Ok,to je pocetak,a sta cemo kasnije kad porastu,kad im treba vise hrane,veci obrok.Sve me je to mucilo,a vala i one.Sisale su nocu na pola sata,na sat vremena.Prolazili su dani,meseci a one su i dalje samo dojene bez dohrane,ali su se i budile bez promene ritma.A ja sam svakoga dana strepela od toga da necu imati mleka za obe.Ali ne dam se ja.Ustajala sam na pola sata,uzimala iz kreveca i vracala u isti posle podoja,spavala u sedecem polozaju,hodala kao zombi i nocu i danju,samo da budu tu svakog trena sigurne da sam ja njihova mama.Sada moje princeze imaju 17 meseci,dojene su do pre mesec dana,do 6 meseci nije bilo dohrane,niti uvodjenje cvrste hrane.Sada spavamo nocu ali taj san nema onu draz kao silne neprospavane noci.
Zivot je stalna borba za necim boljim,ako to sto je bolje imate kod sebe,ne uskracujte ga nikome oko vas.Ja sam slobodna da sebe nazovem"herojem"svoje dece jer su me oni dojenjem time nacinili.