Tako započinjemo našu priču upoznavanja, kao što rekoh ne tako lep početak al sve se to zaboravi onog momenta kad se upoznate sa vašim bebama. Pošto su bebe pre vremena rođene, jedna od njih je bila veoma mala da bi bila dojena, pa je na žalost nisam odmah dobila na podoj, dok je prvorođena i veća beba odmah posle par sati došla na podoj.

Taj osećaj emocija ne mogu opisati, a verujem ni većina majki ne može jer se to mora osetiti. To je takva konekcija između majke i bebe, to je takva veza koja je beskonačna i neraskidiva. Dok smo boravili u bolnici nakon par dana na podoj su dolazile bebe naizmenično, zatim je došao dan našeg odlaska kući, niko srećniji od mene al dolazim na takav test koji nisam ocekivala. Od sreće sto su moje bebe dobro posle svega, nisam imala vremena da razmišljam kako će sam podoj da protekne kada dođemo kući.

Naravno došao je i taj momenat, prvi momenti su bili konfuzni dok smo se smestili al onda ide onaj najlepši deo gde sam mazila svoje bebe i istovremeno ih dojila. Taj osećaj me je toliko preplavio da su mi suze same tekle niz lice a osmeh nisam mogla da skinem sa lica jer su moje dve bebe, dva brata konačno opet zajedno i kod majke u krilu i sike zajedno🤱🤱.

Verujte nisam mogla da dočekam sledeći podoj da opet budemo zajedno, da se opet mazimo, uživamo u beskonačnoj ljubavi.

Dojenje je nesto najlepše što se može dogoditi jednoj majci, i savetujem svakoj mami koja može da doji da to treba da učini a ne da izbegava tu ulogu zbog estetskih razloga, već da uživa sa svojom bebom jer to je priroda tako namestila da majke treba da hrane svojim mlekom svoje maleno biće.

Mislim da nema tu puno filozofije, majke su te koje treba da dodje svoje bebe i to će svaka majka i da potvrdi a one ženice koje nisu postale majke od srca im želim da se ostvare u toj ulozi pa da i one nekad negde kao ja sada podele neku svoju pričicu o svojim bebama i podojima.