To što sam se porodila na način na koji nisam planirala je poljuljalo i moju sigurnost u uspeh za uspostavljanje laktacije. Nismo imali zlatni sat, nismo imali taj prvi kontakt. Prvi put smo se povezali u šok sobi, ali dojenje ni tada nije započeto.

Tu prvu noć sam provela razmišljajući da li je moje dete gladno, kako sam ja loša majka što još uvek nisam počela da dojim. Razne misli su mi prolazile kroz glavu, odlučila sam da ću naredno jutro zatražiti da mi donesu bebu na prvi podoj da makar malo tog zlatnog kolostruma uzme. Tako je i bilo, prebačena sam u sobu i doveli su mi moju mrvu. Bio je tako sitan i uspavan, samo su mi ga spustili i otišli.

Ja kao prvorotka nisam imala priliku u praksi da iskusim dojenje, tada sam pokušala da upotrebim sve ono što sam čitala u trudnoći. Da, pokušala sam. Doveli su mi ga već nahranjenog i uspavanog, ne znam da li sam uspela. Tako je bilo i svaki naredni put kad su mi ga donosili. Polako sam odustajala, ali sam obećala sebi a i njemu da ću da dam sve od sebe kad izađemo iz porodilišta.

Došao je i taj dan, ponedeljak popodne, izlazim iz porodilišta sa nahranjenom bebom koja za minimum 3 sata opet treba da jede. Zvanično naš prvi podoj, nisam umela pravilno ni da ga postavim. On je bio zadovoljan, nije plakao, samo je spavao. Prvih par dana sam se mučila da ga razbudim dok sisa.

Bolelo je, ne sme da boli čitala sam. Svaki put sam mu sa nekim strahom davala dojku kao da sam se plašila da li ja to radim sve dobro ili ne. Nisam se osećala prijatno. Kada je svanuo četvrtak, moje grudi su bile kao kamen, moja telesna temperatura je bila 39 stepeni. Da to je bilo to, dobila sam mastitis, odmah uključen i antibiotik. Patronažna sestra me me odgovarala kod nastavka dojenja, govorila mi kako to nije za mene i kako treba da mu dam formulu. Osećala sam da ja to ipak mogu, potražila sam pomoć savetnice za dojenje. Njenim dolaskom u naš dom, počinje i naša čarolija zvana dojenje. Kao Andjeo je došla i pokazala mi je sve kako da uspešno dojim svoje dete, ispričala mi je sve ono što sam i sama znala ali sam zaboravila nekako.

Dojenje nije samo hrana! Moj sin je narednih dana znao da bude u mom naručju da sisa i po 40-50 minuta na svakih 2 sata. Niko ne kaže da mi je bilo lako, itekako je bilo naporno. Rana od carskog reza me je strašno bolela, materica se skupljala, bila sam iscrpljena. U glavi mi je samo bilo kako je to nešto najbolje za njega i da ću dati sve od sebe da zajedno uživamo u dojenju. On je bio zadovoljan, nije bio previše uplakan kao na početku. Znao je da je sika tu da ga uteši, da tako mali je to shvatio. Za nas dojenje nije samo potreba za hranom i vodom.

Za nas je dojenje jedna posebna priča između mame i sina. Mi tokom dojenja koje je i dan danas sa njegovih 7 meseci itekako često i teško non stop komuniciramo. Nekada je ta komunikacija samo pogledima, a nekada su tu i reči ili stihovi pesama. On zna kada god da mu je potrebno mama i sika su tu, da uteše, da nahrane, da obezbole rast zubića da utole žeđ... Noću voli da oseti da sam tu, pored njega. Dovoljno mu je samo da oseti miris dojki i da opet zaspi, nema svaki put potrebu da sisa. Ima potrebu da zna da sam tu. Često sam znala da dobijem komentare kako ga tako često dojim, pretrpavam ga, navikavam ga na sebe, ako tako nastavim da neću moći da odem nigde. Svi ti komentari dolaze od bliskih ljudi, ali meni nisu bitni. Bitno mi je da imam podršku od supruga i da vidim da je baš sin zadovoljna beba!

Počelo je lepše vreme, radovala sam se tome jer ćemo biti duže napolju. To dovodi do situacije da je obavezan i podoj za to vreme provedeno napolju. Ni jednog trenutka se nisam razmisljala, prvi put kada je ogladneo sam sela na najbližu klupu i nahranila svoje dete. Ti pogledi ljudi, ti komentari prolaznika nisu dopirali do nas. Mi smo uživali u svom trenutku bliskosti, niko i ništa nije moglo da probije naš zid sagrađen od ljubavi i čarolije. Gledali smo jedno drugo, dok je vetar lagano duvao a zraci sunca su obasjavali njegovo nežno lice. Uspeli smo, uživamo. Uživaćemo i još sve dok on to bude želeo.

Volela bih da se vreme zaustavi na trenutak dok ga dojim, da taj momenat traje zauvek!