Dan termina za porođaj, odlazim u bolnicu ali me vraćaju sa pričom da još nisam otvorena i da čekam do sledeće nedelje. Posle nedelju dana odlazim, 22.jun 2018., i tada kaže doktor da će me poroditi i da će izazvati porođaj pošto i dalje nisam otvorena.

Sve ide kako treba, ali od 17h do 18h nisam znala šta se sve desilo ali morali su hitan carski da mi rade jer su u pitanju bili i moj i njen život. U 18h se rodila moja prva srećica princezica Tara 😊. Ja sam bila pod totalnom anestezijom, nisam je ni videla. Kada sam se probudila rekli su mi da su morali da je stave u inkubator i da je na kiseoniku 40%, da su oba naša života bila pod znakom pitanja i da nju moraju da prebace na neonatologiju i da će biti tamo. Samo su je slikali da bih videla kako izgleda.

Doveli su je posle dva dana kada su trebali da je prebace samo da je zagrlim, nisam je ni podojila, i odveli su je. Ja sam bila pet dana u porodilištu, svima donose bebice a moje nema, svi svoje pokušavaju da doje a ja se izmlazam da ne bi dobila mastitis i mislim na nju i borim sebe da uspem da održim mleko, da imam za nju da dobije kada izađe.

Suprug je stalno obilazi i javlja mi kako je. U petak me otpuštaju i idem da je vidim, ali opet ne mogu da je dojim, a sada ni zagrlim, plačem kao kiša ali ostajem snažna zbog nje, zbog nas. Dolazimo kući, gledam krevetac, sve stvari a ona nije sa nama, tešim sebe uskoro će doći, vreme je za izmlazanje. Posle pet dana nas zovu da dođemo da je uzmemo, to je bio 2. avgust Sv.Ilija, moja devojačka slava, jedva čekam da je zagrlim.

Uzimam je u naručje, ljubim je stavljam je u jaje da je nosimo kući. Pitam za dojenje, sestra me pita imate mleka, rekoh da održala sam zbog nje. Sestra se oduševila, rekla je da ih hrane oko pola 20h, da joj ne dam siku do 20h ako želim da baš uzme da jede i da će sve biti kako treba. Tako sam i uradila, tih pola sata njenog plača mi je urezano u sećanje ali je vredelo, čim sam je stavila na siku odmah je uzela lepo i krenula da siki, mojoj sreći nije bilo kraja 😊, uživale smo i ona i ja.

Ja srećna što sam uspela da održim mleko i da ne pokleknem, a ona srećna sto jede 😊. Od tada je sisala sve do godinu i meseca dana kada sam prekinula zato što sam ostala sa drugim detetom trudna. A sa drugim sam dobila mastitis zato što je mali bio halapljiv i samo je hteo da jede, kao i dan danas što jede 😊.

Sada sam ponovo trudna i jedva čekam da stavim bebca na grudi da siki, nesto najlepše što majka može da proizvede i da pruži svom detetu hranu koja je najzdravija u prvim mesecima života a i kasnije. Zato dojite vašu dečicu sve dok možete i uživajte u svakom mogućem trenutku sa njima. Uživajte mamice kraj vaših bebironaca 😊❤