Dojenje...to je najzdravija hrana za bebe a i najlepsi osecaj za mame.Evo i mog iskustva u tome...Druga trudnoca,sve u redu,sve lepo tece...U 28-oj nedelji prokrvarim i moraju carski da me porode.Beban tezak 1220gr,37cm dug...inkubator....Nisam ga videla sest dana ali sam se trudila da zadrzim mleko.Lezao je u bolnici 70 dana a ja sam se sve vreme izmazala i nosila mleko,skoro svaki dan, da mu daju moje.Nisam lezala s njim zbog starijeg deteta.Iako su me mnogi ubedjivali da odustanem jer on tamo pije na flasicu i da nece hteti da sisa ja nisam odustajala.I tog 06.januara kada je konacno izasao iz bolnice i kada je doslo vreme da prvi put jede kuci...kada je prihvatio dojku i povukao,mojoj sreci nije bilo kraja.U bolnici je pio odredjenu kolicinu pa me na pocetku bilo strah da li toliko pije i kuci,da li pije vise,manje,da li je sve u redu,pa meri ga,pa ovo,ono....ali nisam odustajala.I hvala Bogu sto nisam,evo ga sada momcic 5.5 meseci i napreduje super,za mesec dana dobio 1300gr.A prosli smo zaista svasta,mnogo straha,stresa ali ja sam zaista zelela da ga dojim jer znam koliko je to bitno i da hvala Bogu uopste mi nije bio bolesljiv,sto pripisujem dojenju.Veliki pozdrav i nadam se da ko god trazi podrsku da ce verovati u sebe jer moguce je samo budite uporni.