Kada sam cula kako kuca srce, bila sam van sebe od srece. Druga beba, jedva docekah da se rodi. Sin! Moja cerka postala starija seka. Pocinje dojenje u bolnici. Strah, nemir, nervoza, brinem imam li mleka. Jer cerku samo kratko dojila. Ipak, pocela sam i uporna sam, ne slusam okolinu, nego pratim bebu. Iako delujem sigurno, nisam, cesto ga gledam, proveravam da li je gladan. Prva kontrola i velika sreca, jer je beban dodao 800 gr za 3 nedelje! Ja presrecna, place mi se, ali se smejem, jer znam da mozemo samo ako smo uporni i istrajni u zelji da lepo napredujemo i rastemo! Danas, ima 15 meseci, jede skoro sve i i dalje ga dojim. Uglavom kada hoce da se mazi jer mu rastu zubici i kada mu se spava, ali je to samo nase vreme i tada najvise uzivamo oboje.