Bilo je to veoma toplo predveče, kada smo se prvi put pogledali, sunce sa prozora je obasjavalo njegovo mekano lice. Rukice su me dozivale dodirima, okice su mu bile zatvorene, a ustanca su mu se pomerala kao da nešto ručka.

Pitala sam sestru, "Da li je on gladan? Mogu li ga nahraniti?" Na šta sam dobila odgovor "Jelena, nemate mleka." U meni je vrvila oluja, kiša, nevreme.. Kako nemam? Kakva sam ja to mama? Vrtela su se pitanja u krug i u krug...

Sledeći dolazak mog čeda, završio ponovo bez podoja. Osećala sam se poraženo, ali sam rekla sebi "Ok, prihvatam, 1:0 za tebe. Borba tek počinje."

Istraživala sam i koristila slobodno vreme da pogledam strane magazine i članke o dojenju, dođoh i do nekoliko snimaka masaže grudi, što sam odmah i učinila. Nakon nežne masaže, primetih da se pojavio kolostrum!

"Sestro! Sestro! Donesite mi bebu, imam mleka!" Donose mog plavookog bebana, sunce ponovo obasjava njegovo lice. "Makice, uspećemo", Maksim pomera usta, tražeći dojku. Ovaj pokušaj se završio vrištajući, jer osim par kapi, mleko nije kretalo.. Odneli su ga.. Bila sam očajna..

Odlučila sam da uzmem pumpicu i da se izmuzem, i uspela sam, čitavih 10ml. Meni su bili veliki kao planeta Zemlja, ali nedovoljni za bebu. Nakon par sati, budim se mokra! Izazvala sam laktaciju! Ja! Sama! Počinje da me boli sve, dovode bebu, koja je nahranjena i ne želi da sisa. Pred mastitisom sam. Tražim pomoć sestre za laktaciju, koja je šokirana prizorom. Izmlaza me, šalju me kući.

Mleko nakon pola sata ponovo nadolazi. Trudim se da oblogama i izmlazanjem olakšam sebi do sutra. Sutra dolazi patronažna sestra, ona će mi pomoći. I izmlazam, izmlazam, na svakih pola sata po 210-300 ml mleka. Zamrzivač pun. Beba sisa 5 minuta i zaspi. Budi se na svakih 20 minuta i traži da siki. Iscrpljena sam. Suprug kaže "Jelena spavaj, nahraniću ga tvojim mlekom na flašicu."

I spavala sam do sutra. On je ustao bar 5 puta, na kraju sam kroz polusan videla da je odustao od spavanja i da pegla pelene. Patronažna sestra sjajnim savetima rešava sve moje probleme. Mleka ima na pretek.

Maksim je sit, zadovoljan, nasmejan. Ja sam majka koja nije želela da doji. Zašto ne znam ni sama. Verovatno nisam bila dovoljno informisana. Ja sam majka, koja je dojila svoje čedo 12 meseci. Ja sam majka koja je svaki podoj jedva čekala, samo da bi uživala i bila bliska sa svojim čedom. Ja sam majka koja je uspela. A može bilo ko, jer smo toliko moćne da pružamo život i hranu, jer smo pravac, spasitelj i vodilja jednoj maloj mrvici.

Ja sam pobednik! Možeš i ti!