Roditi malog diva je velika stvar. Tako mali a tako moćni. Pored njih shvatite da mesta za greške i odustajanja nema, naprave od vas super heroje sa neverovatnim moćima.

Naš mali div nije mogao da sisa, nije uspevao u početku ni flašicu da savlada, pa smo mi upotrebili "super špric" da dobije mamino čarobno mleko. Ja, mama ovog čudanceta kako ga zovemo, izmuzavala sam se i čuvala svoje mleko... 30 ml, pa dođosmo nekako na 50ml, flašica uspešno savladana 😍....

Prošlo je nekih dvadeset dana malo po malo i moj mali div počeo je da sisa, mojoj sreći nebo je bilo granica. Napretka ni grama prvih mesec dana, savet neonatologa da uvedemo adaptirano mleko. Na moje pitanje da li mogu da budem uporna sa dojenjem i da ne odustanem, rekli su da ali uz redovno merenje u bolnici na 7 dana.

Moj magični napitak bila je boza, određena hrana, čajevi, o redovnom snu koji preporučuju nije bilo ni reči ali toliko sam želela da dojim da odustajanje nije bila opcija za mene. Moje čudance i ja smo se dojili manje više uspešno na rednih 7 meseci, moram reći više uspešno. Svako ko je prošao i rastao uz jačanje malog diva zna da to nosi bezbroj teških situacija a jedna od najlepših je dojenje. Ta njegova borba i želja za dojenjem bila je čini mi se jača nego moja.

Volela bih da sam uspela duže da dojim, ali taman kada smo bili ponosni na našeg sada već ne tako malog diva, na njegov napredak i opustili se... Stariji bata je dobio epilepsiju. Tu sam izgubila u trenutku svaku super moć i klonula. Žao mi je što nisam bila jača.... Ali život je nekad siv, nekad žut....

Sada život nam je šaren i lep, bate su dobro, rastu i vole se. Ponosna sam na sebe a još više na svog malog diva koji je u meni probudio super moći.

Potrudite se, ne odustajte od dojenja, jer kada znate da ste dali sve od sebe, taj super heroj u vama nikada ne odlazi.