Priča počinje 24..05.2021. god. Drugi porođaj carskim rezom. Priča o dojenju kreće već sutradan, uspešno mi to vodimo 3 dana, bez otežavajućih okolnosti. Prava drama kreće trećeg dana u sred noći. Meni nadolazi velika količina mleka odjednom i ne uspevam sama to da rešim, obratim se sestrama sa već suzama u očima od bolova i kreće njihovo po mom mišljenju mučenje, taj četvrtak i petak nikad neću zaboraviti.

Meni se jave otoci na bradavicama od silnog stiskanja, plačem kao kiša, ne znam šta ću sa sobom, samo želim da idem kući i problem sa velikom količinom mleka probam da rešim sama. Posle 40 sati nespavanja i mučenja dolazi babica Pavlina u noćnoj smeni i prilazi sa osmehom i kaže "šta je bilo mila, zašto plačeš? Mogu li da ti vidim grudi" ja joj dozvolim i ona mi kaže da se smirim i dođem u sobu za intervencije. Odlazim tamo sedam na krevet i žena kreće, bez bolova bez plakanja da meni prazni grudi.

Od oduševljenja počinjem da se smejem i verujem u to da ćemo Sofija i ja uspešno da nastavimo dojenje . Pavlina dolazi na dva sata da me pita kako sam, dežura pored mene i pruža mi svu moguću podršku ovog sveta. Sutradan ostaje iz treće smene duže da mi pomogne oko pražnjenja, daje mi broj i kaže zovi bilo kad tu sam.

Mogu slobodno da kažem MOJA PAVLINA me je vratila u život, dala mi veru u to da još postoji osobe u zdravstu koje imaju i srce i dušu. Odlazimo kući i sve već ide lakše, sve se vraća na svoje i dolaze sve čari roditeljstva po drugi put.

Naša priča još traje, posle 10 i po meseci smo i dalje tu i dalje se dojimo i uživamo u tome 🥰