Jednog dana, baš na sredini mog devetog meseca, moja palčica je rešila da dođe na ovaj svet. Bila je malecna u odnosu na svog batu koji je na rođenju imao 4kg tako da me nije namučila. Mučilo me nešto drugo kasnije.

I sa sinom sam imala mastitis ali je brzo prošlo, sa malom Stašom se baaas odužio. I vraćao, uporno. Uz temperaturu, bolove, masaže, kupusa, melema, pumpica ništa nije pomagalo a ona je bila mala da sve pojede, a imalo je vala za 3 bebe.

Dva meseca sam se mučila ali nisam odustajala, ipak nešto najvrednije za bebu nije vredno odustajanja. Nastavila sam da se masiram, više provodila vreme uz izmlazanje i pranje pumpica, flašica i svega ostalog, i uspela.

Napokon! Moja palčica je posle dva meseca dostigla batu na rođenju 🙂 I rešila mamu muke. Ona dobija najbolje od mene, a ja, bata i tata najlepši osmeh na svetu 💖