Slušajući česte priče o dojenju, mislila sam da je to lako. Samo prisloniš bradavicu i ostalo beba radi. Nisam znala da od svih mladunčadi sveta, ljudska beba zavisi u potpunosti od nas.

Kada su mi ga donijeli prvi put samo su ubacili moju bradavicu u njegova usta i rekli da je super. I ja sam mislila kako je lako tako, međutim prevarila sam se. Bio je lijen, hranili ga kašičicom sa AD mlekom i nije želio da otvori usta kada sam htjela da ga podojim. Trudila sam se da primjenjujem metode koje mi babice govore ali sam imala samo jedan par ruku. Jednu ruku da držim bebu a drugu pridržavajući dojku. Konstantno su dolazile i nasilno ubacivale bradavicu bebi u usta i bilo je ok.

Dok nije počelo da boli. Imala sam osjećaj da ne sisa mleko već da mi dušu isisava. Ni sama ne znam kako sam tu bol trpljela ali sam željela da beba sisa. Bila sam uporna, ali nije htio da otvori usta dok mu se nasilno ne otvore. Pritom nije mogao da uhvati veći dio areole i bol je bio još gori. Tješila sam se da će to proći samo dok malo ne ojača i da to sve prolaze.

Odmah sam mužu rekla da kupi kutiju AD da ima, i ukoliko ne budem mogla da dojim da cu priključiti AD. Uz to uzela sam i šeširčiće ali sam jakoo željela pošto nisu uvučene bradavice da sisa bez njih.

Nekako sam uspjela (sa očima punih suza) da ga dojim ali niko mi nije rekao da kolostrum zadovoljava potrebe bebine ali da on može da traži i 20 puta da sisa i da ću ja imati svih tih 20 puta da ga nahranim.

Kada sam dosla kući zadesio se zastoj, hormoni radili 200 na sat i samo sam plakala. Imala sam strah da li je gladan ili da mu je nešto dok je on bezbrižno spavao. Iz neznanja da bebe mogu jesti na sat, dva, tri ili manje uključila sam mu flašicu AD kad bi se uveče probudio.

Zahvaljući prijateljici koja ima bebu od 8 mjeseci koja me je max bodrila i tješila da je to sve okej i kako da postupam povodom zastoja i da ne dajem AD jer cu narušiti dojenje. Da nisam imala mleka ne bih se dvoumila ali ovako grudi pune mlijeka. Uff, preplakane noći i dani dok se bradavice nisu navikle na bebu i bolji hvat su gore pale nego sam porođaj.

Posle prve kontrole nakon 10 dana od otpusta dobio je 530g i tek tada sam se bila smirila. Moja majka je govorila da nema ništa zdravije od majčinog mlijeka da beba konzumira ali iskreno mislim da sam imalo psihički bila popustljiva da bih sigurno prekinula.

Zato uopšte ne osuđujem zene koje su izabrale ili jednostavno nisu mogle dojiti da beba pije AD mleko jer za dojenje je i potrebno psihički biti spreman. Beba zahtjeva majku koja je zdrava i psihički i fizički i beba se sa majkom ne povezuje preko dojenja već su one odavno povezane u stomaku. ❤