13.04.2021. rodio se jedan Maksim, rodila se i jedna mama 😊 Maksim je naš prvenac, naša dugina beba.

Porođaj je prošao ok jer sam sarađivala znajući da cu tako što pre ugledati svog sina. U tom periodu u porodilištu nije bili gužve, čak smo jedan dan i celu noć bili sami. I uprkos tome, nijedna sestra nije prišla za ta 3 dana da pokaže ili bilo sta kaže u vezi dojenja.

Svaki put kad su mi ga donosili rekla sam da još nemam mleka, da on neće ni da uhvati bradavice. Govorili su mi da je rano. I tako krećemo kući, ja vec u panici pitam sestru šta da radim sa bebom kad dođem kuci jer nemam mleka. Ona začuđeno stiska jednu bradavicu, onako krvnicki, meni u momentu nesvest. Hladnokrvno reče: "Nema tu mleka, evo ti kutija dohrane, iza sve piše“.

Kada smo došli kući, kreće haos, mastitis, bolovi, Maksim se gadi na bradavicu. Pošto je imao malo žuticu puno je spavao, i uopšte nije prihvatao da sisa. Dani su mi prolazili u izmlazavanju, u oblogama vrućom vodom i kupusom, masiranju..... Čak je i patronažna rekla da od toga nema ništa, ali ja i dalje nisam odustajala.

Upornost se isplatila. Imala sam veliku želju da dojim i uspela sam u tome. Bže, koliko smo uživali u toj bliskosti. I evo sisao je skoro godinu dana. Podrška muža mi je mnogo značila, bez njega možda ne bih uspela ❤️ Uspeli smo kao tim 💙💙