Dakle, moje prvo dete nije htelo sa sisa, dok se drugo od prvog dana isključivo hrani majčinim mlekom.

Kada sama se porodila sa prvom ćerkicom, nisam znala da treba da sama podstaknem mleko da krene nego sam čekala da samo krene, što se nije desilo. Tek posle četiri, pet dana, dok sam došla sebi posle porođaja drugarica mi je objasnila kako da masiram dojke da bi mleko krenulo.

I ono je zaista krenulo posle masiranja sleva na desno i obrnuto. Međutim kada sam ponudila moju bebu da sisa ona to nije htela da prihvati. Uvek je plakala i okretala glavu. Bila sam jako razočarana, nisam htela da budem mama koja hrani dete na flašicu, ali eto. Posle par pokušaja odustala sam.

Kada je prošlog leta na svet došla druga curica, odmah u porodilištu sam bila rešena da ispravim svoje greške. Ne mareći za bolove posle porođaja čim su mi dali dete, odmah sam joj dala da "vuče na prazno" kako to već babice kažu. I gle čuda mleko je poteklo već drugi dan. A beba se već bila navikla, tako da je bez problema prihvatila.

Kad smo došle kući bilo je još lakše i opuštenije, bila sam jako srećna. Dojila sam bebu na zahtev kad god je tražila. Sve u svemu lepo je napredovala, a tako je i dan danas.

Zahvalna sam na svakom iskustvu, a upravo me je ono i naučilo kako da budem što bolja mama svojoj deci. Čuvajte mame što doje svoju decu, nema puno takvih.