Morala sam da primim injekcije da bi mi prestalo mleko. Samim tim slede druge noćne more, neprospavane noći pod temperaturom i groznicom koju je izazivalo nadošlo mleko, mastitis koji se pojavio jer nažalost nije imao ko da mi pokaže kako treba isprazniti grudi. Zatim odlazak kod lekara koji ti dojku seče na zivo bez anestetika i svakog dana ti previja ranu raznoraznim preparatima. Plus rana na stomaku koja boli, ali kad god pogledaš u ono preslatko stvorenje zaboraviš na sve muke i boli jer mi smo zene i znamo da mora tako.

A onda 10 mučnih dugih i bolnih godina nikako nisam mogla da ostanem opet trudna. Sva ona pitanja šta čekate, kad ćete da čuvate još dece, nećete valjda da ostanete sa jednim detetom, bila su kao da ti neko zabija nož u srce. Niko nije shvatao da ne mogu da ostanem trudna i da je svaki dan bio kao godina za mene.

Pomirila sam se sa sudbinom da nikada više neću biti majka. Kada sam se najmanje nadala doktorka me obradovala divnom vešću, bicu ponovo mama. Toj sreći nije bilo kraja. Znala sam kako sam prošla sa prvim detetom, nadala sam se samo da neće opet tako biti. Nije ni bilo.

Porodila sam se opet carskim rezom, jer svaki sledeći porođaj ide na carski ako je prvi bio carski. Mleko je nadošlo vec prvog dana. Dojili smo se samo 3 meseca jer mi je mleko bukvalno nestalo preko noći samo od sebe.

Bez obzira na sve muke koje sam prošla sa prvom bebom nikad nisam odustala da opet budem mama. Evo sad je treći anđelčić na putu, nadam se da ću i njemu biti dobra mama, bez obzira na to da li se dojimo ili ne!

Najlepše je biti MAMA!!!!