I tako. Prolazili su dani, a moj drugi sin nije bio pored mene. Kod kuće je bio stariji sin koji je takođe bio beba jer je razlika izmedju njih 18 meseci.

Svaki dan sam se borila, izmuzivala i čuvala mleko. Stavljala u zamrzivač da imam za svoje dete kad se vrati. Bila sam uporna i da, imala sam dosta mleka.

Posle 3 nedelje smo otišli po njega. Bio je jako mršav i sitan iako je imao 3 kila. Plašila sam se čak i da ga uzmem. Pred put su ga nahranili i rekli da kupimo mleko, jer verovatno neće hteti da sisa jer nije navikao na to. Poslušala sam ih i kupila mleko. Čim smo stigli kući bio je gladan. Nije mogao da sačeka da mu napravim mleko, i onda sam mu ponudila dojku i na moje veliko iznenađenje počeo je da sisa. Sisao je tako jako. Uživao je. Nije mogao da se napije mleka koliko mu je bilo slatko.

I tako, iz dana u dan se nije odvajao od mene i njegove coke. I dan danas, on ima 21 mesec i još uvek coka. Mnogo je vezan i zaista ne znam kako ću ga odvicć. Drago mi je što sam uspela da se izborim za najvažniji obrok mog deteta, što smo zajedno uspeli. Naš trud se isplatio.

I nije mi važno šta pričaju drugi ljudi. Važno mi je što smo srećni i što je on sad jedna velika i zdrava beba - dečak.