Prošla sam kroz golgotu prilikom vantelesne oplodnje i bila u životnoj opasnosti jer sam dobila unutrašnje krvarenje. Jajnici i materica su mi bili potpuno uništeni, zahvaljujući stručnim doktorima u Narodnom frontu, uspeli su da mi spase reproduktivne organe i ja sam nakon 6 meseci od tog zahvata uspešno ostala trudna.

Rodila sam divnu devojčicu Esmu. Koju cela familija zove pesma, jer je došla u naše živote posle mnogo pretrpljenih i preživljenih bolova, tuge i nesreća. Kao da je ponovo sunce izašlo na naše tmurno nebo. Već 3 i po meseca je ona moj svet, moj mir, univerzum i najveća snaga.

Trenutak dok je dojim rečima ne mogu opisati. Tada se osećam kao lavica. Nema te stvari koju ne bih uradila da je sačuvam i zaštitim. Gledam je tako malu, nevinu, čistu i krhku. Često dok je dojim plačem od radosti i lepote.

To je blagoslov majke, to je nešto što vredi svih žrtvi i odricanja ovog sveta. Dok dojiš zapravo shvataš koliko je važna i posebna uloga majke u životima svih nas. To ranije nisam shvatala. Posebna je veza i poseban dar od Boga. Trudiću se koliko najduže mogu da je dojim i da raste i napreduje kroz majčino mleko. Ne želim da ovaj osećaj prodje.. hoću da mi je tu pored srca. Sad i zauvek. 🤱🏻