Zdravo, ja sam Katarina, mama dva dečaka. Samim tim imam dve priče o dojenju, prva je najsličnija svim ostalim pričama o dojenju, naime, zakačio se na siku u porodilištu i nije je pustao do 18og meseca (vrv bi i duze da nisam bila trudna sa drugim sinom).

A druga je već malko drugačija, naime, mleko nije odmah nadošlo i najveća muka u mom životu bila je kada sam zamolila babicu da bebi da dohranu. Osećala sam se poraženo. Međutim, kada smo došli kući, došlo je i mleko i to velike količine mleka. Ja sam mislila da sam iskusna, jer sam već to prošla, međutim mleko je toliko nadošlo da sam završila na antibiotiku. I sa tim smo se izborili i moja druga beba ima 11 meseci, a dojena je do 10og meseca. Tada je nažalost samo stalo mleko.

Verujem da u životu jedne majke nema ništa lepse od hranjenja svoje bebe, i shvatanja koliko su naša tela neverovatna!