Pre deset meseci rodila se moja devojčica, moja Staša! Krupna beba, dere se, plače, uzbuni celo porodilište OB Priboj. Sva bordo, umotana kao kifla, samo lice se vidi, doneli je na prvi podoj! Moje grudi nabrekle, velike ja sad mislim sad će ona da poručka mleko....kad neće! Mama nema bradavica!

Tata trči u apoteku kupuj silikonske bradavice! Dok je sve to stiglo, naravno izmazaj se...bože kako to boli! Kao ja nešto stiskah po nalogu onih babica ali nedovoljno! Kako se ne bi grudi "upalile" jedna od babica mi je pomagala da taj proces traje što bezbolnije.

Za to vreme moja kiflica spava i kad se probudi ja je polako uzmem i ajde da probamo da ručkamo! Sad ima bradavica ali moja beba gadljiva neće, proba vuče, nešto i pojede osećam ali dojenje nikako da krene kako treba!

Dane i dane, noći i noći smo provele u manje - više uspešnom dojenju! Međutim ja nisam imala dovoljno mleka pa smo odmah uveli dohranu!!! Bilo je lepo i kratko...