Sada je vec veliki dečak, nedavno napunio 2 godine, još uvek ponekad kad se mazi, trazi podršku ili utehu zavuče ruke u moju majicu i kaze "sikam mamu", tada se zajedno nasmejemo...namignem i pitam"Šta?"Ti si veliki dečak ljubavi".

Sve je počelo 3 dana nakon carskog reza kada su prestali da mi daju antibiotike. Privila sam ga na svoje grudi, mleko je krenulo, hvala Bogu, nisam imala problema sa tim a nagledala sam se grdne muke ženice koja se porodila dan kasnije. Dali smo mu ime Stefan, do zadnjeg trenutka kada smo došli u bolnicu sa puknutim vodenjakom nismo bili sigurni kako će se zvati, ali za mene je od kako sam ga ugledala bio Cici.

Ne znam ni sama zbog čega, ali i dan danas ga tako zovem, a i on sam sebe. Prvih mesec i po dana bilo je stresno, pojavile su se ranice na grudima, te saveti sa strane gladan je dohranjuj ga, mnogo bljucka, ne valja mleko i razne gluposti, ali nas dvoje smo uspeli da se izborimo.

Od drugog meseca dohranu skroz isključujem i isključivo dojim. Neverovatan osećaj povezanosti, nežnosti i prisnosti. Još kada se tako uspava pa ga samo spustiš kraj sebe onako mekanog malog i slatkog, kao da je juče bilo, ponekad mi jako nedostaju ti trenuci. Jako je lepo napredovao i sa kilažom i u svakom pogledu, plakao mnogo zbog grčeva i šta sve nismo koristili, ali je i to sve brzo prošlo. Ipak je na siki bio najsrećniji, pa još kad je počeo da se smeje, ništa lepše se ne može doživeti.

Kada su izašli zubići znao je kad kad i da ugrize pa se nasmeje kao kvarno a ja ga opominjem. Rano je krenuo i da priča pa je posle već bilo cikam.

Prestali smo sa 20 meseci, prvo isključivanjem podoja dok nije ostao samo večernji, najlepši, najduži i njemu najslađi koji ga uspava. Mirišljav, okupan, obučen u svoje slatke pidžamice sa žabicama ili pčelicama zalepi se za mene i tako odjezdi u carstvo snova. I ne kažu džabe ljudi, majčino mleko najbolja hrana, dogod je sisao slabo se i razboljevao. tek jednom imao prehladu zimi koja je brzo prošla.

Svakoj bih majci od srca preporučila da ne odustaje od dojenja, da se bori koliko god može i da što duže uživa u magičnim trenucima spajanja sa svojom bebom koji će im i na dalje puno značiti.