Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2025
Danu media d.o.o. Beograd
Mama, mama, ne brini...štucam jer sam srećna <3 Autor: Bojana Cakić | 16.5.2021
Dok čekamo prvu bebu, zamišljamo idilu - prelepa beba u našem zagrljaju, spava na grudima, rumeni obraščići se kreću u ritmu sisanja... Foto: Freepik.com
Moja priča o dojenju počinje davne 2016. godine u junu. Rodio se on, maleni savršeni zamotuljak sa ogromnom kosicom.
Bili smo odvojeni tri dana zbog oporavka nakon carskog reza, nije bio planiran, ali je sve prošlo bezbolno...sada kada posle toliko vremena razmišljam o tom danu zahvalna sam Bogu i životu što je tako završilo, jer možda moj andjeo ne bi bio ovde sa nama da lekari nisu na vreme primetili njegov umor i slabost! Ali on je bio jak, borio se! Dočekali smo ga umornog i onesvešćenog, ali zdravog! Prvi pogled na njegove oči je bio čaroban - imala sam utisak da oseća, prosto zna da sam njegova i samo njegova mama. Kao da je želeo da kaže da su ta tri dana dok nismo bili zajedno bila jako teška. Kao da je govorio:”Mama, konačno sam te našao!” Prvi pokušaji dojenja su bili bolni i čudni, teško sam dolazila do nekoliko kapi mleka, ali i to je bio uspeh - sakupiš snagu, stisneš zube i uspeš da bol pretvoriš u zadovoljstvo dok on pokusava da povuče. Čudno je bilo sve to - u bolnici si, prvi put držiš bebu, pokušavaš da je hraniš - bura hormona, plač, smeh, ushićenost pa opet depresivna faza...ali do dolaska kući se protok mleka uspostavio. A onda je naišao drugi problem - on nije želeo da sisa, kao beba koja je rodjena carskim rezom i danima hranjena flašicom, a osim toga oživljena i umorna, nije se trudio. Zato sam dugo, dok god je bilo mleka, izmuzavala i davala mu flašicu. Nije bilo lako, uspeli smo šest meseci! Danas je jak, zdrav i živahan dečačić koji bodri našu drugu bebu da što više “sisa mamu”! Naša zvezdica je rodjena pre nešto više od mesec dana, nakon četiri godine pokušaja da zatrudnim. Isplatilo se, ispunila nam se želja da dobijemo devojčicu. Ovog puta sam pametnija, upornija i prosto znam kako da se nosim sa počecima dojenja. Slučajno sam na reklami videla Fitolat tablete i pre odlaska u bolnicu naručila u apoteci. Ponela sam ih sa sobom da olakšam uspostavljanje dojenja. Čak sam i drugarici iz sobe preporučila - nismo očekivale da će mleko tako brzo krenuti, i u toj količini! To je bilo prvo iznenadjenje! Drugo iznenadjenje je kako moja zvezdica od samog početka voli da vuče, okreće glavu prema dojci i zeva da je dohvati! Prelep (na početku bolan) i divan trenutak! Moja beba ume da sisa (a kad se setim njenog lenjeg brata i izmuzavanja mleka... :) !!! Uživam u svakom trenutku, u malenim okicama koje ne prestaju da gledaju dok halapljivo guta, u beskonačnom štucanju nakon čega želi još...ja sam mama koja je tek sa drugom bebom uspela da oseti zadovoljstvo dojenja! Ne prestajem da uzimam Fitolat tablete, koristiću ih dok god bude sisala. A ona poručuje: “Hvala mama što me hraniš, ovaj trenutak će biti samo naš zauvek”! Pozdravljaju vas Janko i Senka! Dopada ti se priča? Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na priču: |