Stigla je na svet moja treća princeza, moja Marija.
Bila sam uplašena kao da je sve bilo prvi put.

Nekako posebna sa crnom kosom i crnim okicama, sve više me je osvajala. Došao je i taj trenutak, spustila sam je na svoje grudi. Uporno sam se trudila da je namestim da siki ali nije išlo.

Gledali su me sa čudjenjem jer treće mi je dete a ne umem da je dojim...To nije bilo istina..Videla sam kako se bori i otvara usta.

Ipak jedan deo mene, govorio je - bori se beko, možeš ti to. Svaki dan je bilo sve bolje, obe smo se trudile...njena toplina mi mamila osmeh na lice i nisam želela da oseti da sam se nasikirala.

Pedijatar je jedno jutro rekao da ima kratku resicu. Nije to veliki problem i sve mi je bilo jasnije.
Zatim je usledila produžena žutica i Marija je gubila na kilaži. Prvo su usledile fototerapije...Morali smo u bolnicu.. Tamo sam cedila mleko koliko god sam mogla. Nije imala snage da sisa pa sam joj mleko davala na flašicu.

Posle par dana bebani je bilo bolje. Dojenje sve uspešnije a ja sve srećnija. Mleka ima sve više za moju milu devojčicu, za moju malenu Mariju...