Prva trudnoća 2017... Tokom cele trudnoće povišen pritisak, česte kontrole, ležanje u bolnici u petom mesecu. Kako je trudnoća odmicala pritisak je sve više rastao, u 38oj nedelji me ostavljaju u bolnici i porađaju neplaniranim carskim rezom. Hvala Bogu sve se dobro završilo, moj prvi andjeo Filip poranio malo, ali bez ikakvih smetnji odmah sutradan mi donet taman kada je mleko krenulo.

On je prihvatio da doji znala sam tog trenutka da ćemo uspeti iako je bilo i bolno i pomalo čudno. Taj strah i neznanje, prvo dete, da li ću umeti da ga dojim, kako će on prihvatiti, sve je došlo na svoje malo po malo sve je bilo u redu...

Posle 7 dana smo došli kući, super smo bili oboje, i narednih 3 meseca ili sam držala njega u naručju da doji ili sam držala pumpicu i izmazala se. Toliko je mleka bilo da sam ladno mogla još dve bebe da dojim 😊 Dojila sam ga do 11og meseca i onda sam nazalost morala da prekinem dojenje zbog prepisanog antibiotika...

Ok opet razmisljam dovoljno je, već je veliki, najvažniji period je pregurao, lepo je napredovao,,znala sam koliko je važno da ga dojim i koliko je zdravo i zaista jeste. Sada je jak veliki dečak od 3 godine koji ima snagu i energiju čini mi se nekog osnovca 😊😍


Druga trudnoća 2020... Problem sa pritiskom se ponavlja. Pokušavamo na sve načine da držimo pod kontrolom, ali nam pred kraj to više i ne ide od ruke.

Ovoga puta u 35oj nedelji, toliko se otrgao kontroli da nisam stigla ni da ležim u bolnici već pravo u porodilište na hitan carski, nije se znalo šta će biti ni sa mnom ni sa bebom....

Ok, idemo nema predaje, u podsvesti mi stoji da će sve biti dobro, da ću uzeti u ruke svoju bebicu živu i zdravu, da će mi ga doneti na grudi i da će i on kao i njegov brat dojiti bez problema, rasti i jačati od tog dragocenog mleka...

Rodio se moj palčić sa 2130g, nije bilo sjajno, nije mogao odmah ni da diše, odmah su ga u inkubator stavili, mene na intenzivnu i narednih dana je i dalje sve bilo neizvesno. Ja sam opet i bila ok, morala sam zbog njih, mleko je krenulo drugi dan, rešila sam moram da mu sačuvam to blago kada se sretnemo da mu dam!

I tako dan po dan, bilo je teško nisam ga videla 7 dana, a onda su mi dozvolili da ga vidim i da ja idem kući a on ostaje još u inkubatoru... Zbog situacije sa koronom ne mogu ni da dolazim da ga dojim, ni da im donosim mleko da mu daju, ne mogu da ga vidim...

Svaki naredni dan smo išli da vidimo kako je, ali ne i da ga vidimo. Napokon posle 15 dana naš Viktor konačno može da ide kući. Kada smo odabrali ime za njega nismo ni slutili da će ustvari njegovo značenje biti pravo za njega POBEDNIK! Uspeli smo! On da prodiše svojim plucima i da se izbori sa svim poteškoćama a ja ono najvažnije uspela sam da mu sačuvam mleko koje mu je toliko prijalo da se iznenadimo svaki put kada odemo u savetovaliste kako lepo napreduje 😊

Ja sam se borila zbog njih a oni zbog mene, sve poteškoće smo zajedno prebrodili naravno sa našim dragim tatom bez kog ne bismo sve to uspeli. Svaki dan sam zahvalna Bogu na zdravlju i sreći koju nam je priuštio. Evo 8 meseci ima i pored nemlečne ishrane dojenje nam je na prvom mestu, jer znam koliko je dragocena svaka kap mleka, i nikada im ne bih uskratila to.

Zato podrška svim mamama koje doje i koje tek treba da uzmu u ruke svoje sreće i daju im ono najdragocenije za njih, a to je majčino mleko! 🤱🤗🥰