Након тешког порођаја за време короне, полицијског часа, све мање контаката и људи је било доступно за било какву информацију а камоли помоћи од мед.особља у вези са дојењем или саветовањем.

Била сам прворотка, нису давали бебе мамама да доје због короне, млеко ми није надошло, донели су ми бебу 7. дан и саветовали о дохрани, којом је и била храњена у првим данима живота.

Изашле смо 8. дана из породилишта, млека је било у капима, успевала сам да измлазам по максимално 10мл млека, била сам очајна, разочарана и скрхана што немам довољно млека за моју вољену најлепшу... сви осим мајке су ме убеђивали да купим дохрану и како немам довољно млека.

Пила сам доста воде, чаја од кима, Fitolat таблете и сока од јабуке, нисам одустајала, била сам упорна. Успела сам до краја првог месеца да успоставим дојење моје малене, била сам пресрећна што сам истрајала упркос свима онима који су ме спутавали и уверавали у супрутно. Сада моја малена има 13 месеци и 12 дана и још увек дојимо.

За себе и све остале маме које истрају у дојењу могу рећи да су храбре и борци. Никада не одустајте, чините праву и здраву ствар за своју бебу. Поносна сам на себе и своју дивну бебу.

Ми смо маме и можемо све.