Od dana kada sam počela da razmišljam o majčinstvu u mojoj glavi nije bilo dileme oko toga da li ću da dojim bebu, jer su moje bake, majka, tetka, sestre i druge bliske osobe uspešno dojile svoju decu i to mi se nekako podrazumevalo.

Međutim, kako se bližio moj porođaj pojačavao se strah da li ću uspeti u tome, jer u današnje vreme mnoge mame ne doje sa obrazloženjem da nisu imale dovoljno mleka i da je beba bila gladna, da nije htela da sisa i još puno razloga, pa su morale da pređu na veštacku ishranu.

Moje iskustvo delim sa Vama, u nadi da će neku buduću mamu ohrabriti i pomoći joj da ne odustane od dojenja ma koliko u početku bilo teško i icrpljujuće.

Kada su mi doneli bebu u sobu pitala sam sestre “šta ja sada da radim sa njom“, rekle su “upoznajte se” i nasmejale se. Uživala sam gledajući je, ali nisam znala kako da je podojim, prinosila joj bradavicu, ali neuspešno, dok nije došla dežurna sestra koja je rekla da će mi pomoci. Prislonila je bebinu glavu da uhvati čitavu bradavicu i areolu i beba je počela da “ vuče” .

To bebino hvatanje bradavice je bilo jako bolno i bolela me je mesec dana pri svakom podoju, tako da mi je bilo muka od pomisli na tu bol kako se približava podoj, ali nisam odustajala, namažem kremicu za negu bradavica i tako dok nije zarasla ta rana od prvog hvatanja dojke. Sa drugom dojkom je bilo sve u redu.

U bolnici dok mi je beba bila u inkubatoru zbog žutice izmuzavala sam kolostrum po 5-10 ml i ostavljala bebi, na pitanje da li ima svrhe toliko malo dobila sam ohrabrenje od drugih porodilja i sestara da nastavim i svakog dana se povećavala količina.

Kada sam izašla iz bolnice prvih mesec dana sam pomišljala da nemam dovoljno mleka, ali sam uz podršku majke, koja me je savetovala šta da jedem; bake, koja mi je rekla da u trenutku kad mi se učini da nemam mleka jer beba više sisa, da će uskoro da mi nadođe mleko ( posle sam u literaturi čitala o tome) i stvarno je bilo tako; patronažne sestre koja je bila posvećena; pedijatra koja mi je kada je beba imala 4 meseca i sisala često, pa skoro da nisam imala mleka u dojkama i razmišljala o dohrani rekla da nastavim da dojim koliko ima mleka i da pijem čaj za povećanje laktacije, pa tek ako beba pokaže da ne napreduje u kilaži da se uvede dohrana, uspela da dojim svoju bebu i pomognem joj u stvaranju imuniteta.

Mame ne odustajte lako i pažljivo se informisite, pre nego što donesete odluku da ne dojite, sem ako je vaše zdravlje u pitanju, to je već druga priča. Kada sam rešila da prestanem da dojim cerku, jer je bila dovoljno velika, uživala sam u poslednjem podoju i još uvek se sa setom i zadovoljstvom sećam tih trenutaka kao da su juče bili, a prošlo je par godina.

Mame srećno!