Dojenje je jedna od poprilično često izgovorenih reči, ali zapravo doživeti prvi put nije tolko lako kao izgovorena reč.

2017. godina

Beše to godina kad sam se prvi put upoznala sa pravim značenjem reči. Bilo je teško, neočekivano, bolno a i veselo.
Te emocije ne može čovek objasniti rečima kao kad se to doživi.

Posle pretrpenog najvećeg bola do tolke sreće i suza može samo majka da doživi. Taj tobogan emocija kad prvi put vidi svoju bebicu. Najveća povezanost stupila je kad je moj sin otvorio okice dok sam mu drhtavim rukama nudila da sisa. Braon okice. Moj sin. Moja prva sreća.

2020. godina

Beše to prosla godina, nestrpljivo smo čekali da nam dođe bata. Iako sam upoznata bila šta me sve čeka nekako mi je neobjašnjivo da kad sam prolazila opet isto bilo i u jednu ruku nepoznato.

Emocije opet su sele na taj togoban, i išle na sve strane. Stigli smo kući i beše kao i sa prvom bebicom, istim drhtavim rukama sam mu nudila da sisa. Kad je otvorio oči i pogledao me je sa nebo plavim očima. Moj drugi sin. Moja druga sreća.

Dojenje po meni neopisivo povezuje bebu i mamu, to vreme provedeno zajedno dok bebica sisa je dragocenije od svega na svetu.

Majčinstvo je jedan tobogan emocija koji proživljavamo iz dana u dan. Svaki dan nosi svoje nešto novo, ali takođe svaki dan i ima konstantu koja je ta dragocena povezanost kad mama doji bebu.

Braon plava su boje moje sreće . A koje su boje ili boja vaše sreće ?