Ponosna sam majka decaka koji sada ima 28 meseci. Njegova osnovna hrana, od rodjenja pa sve do punih 20 meseci, bilo je MAJCINO MLEKO. Na tu cinjenicu sam takodje posebno ponosna, obzirom na poteskoce sa dojenjem koje su nas pratile od pocetka.
Nasa prica o dojenju pocinje jos pre porodjaja, kada sam kao trudnica pohadjala Skolu za trudnice, gde sam se upoznala sa svim lepotama, ali i teskocama koje moze doneti dojenje. I upravo, nakon porodjaja, koji se neplanirano zavrsio carskim rezom, krenule su prve muke. Kontakt sa bebom ostvarila sam treceg dana od porodjaja i u istom trenutku kad sam ga uzela u narucje i stavila na dojku, krenulo je i prvo mleko. Na moju nesrecu, imam jako velike bradavice, pa tek rodjena beba, koja je pri tom tri dana jela vestacku hranu, nije mogla da izvuce gotovo nista. Bio je gladan i sve vreme je plakao... Nakon sat vremena te agonije, dolazi doktor, pregleda ga i usled blagog porasta temperature, bebu mi odvode u izolaciju da bi se utvrdio razlog tog skoka.
Dete mi je bilo u izolaciji 6 dana nakon toga, kako bi se otklonile sumnje da je doslo do infekcije zbog problematicnog porodjaja. Na srecu, ispostavilo se da je sve bilo u redu i da je bebac potpuno zdrav!
Bilo je to 6 najstresnijih dana u mom zivotu. Pored sve brige za zdravlje deteta, jedina misao je bila da moram da sacuvam mleko, jer sam znala koliko je ono dragoceno. I danju i nocu sam se samo izmazala, a upravo iskustvo iz Skole za trudnice mi je bilo dragoceno da odrzim mleko.
Nakon dolaska kuci, i pored svesrdnog truda da moja beba pocne da doji, nismo uspeli. Ja sam se izmazala pumpicom, hranila ga flasicom, a on je veoma lepo napredovao zahvaljujuci MAJCINOM MLEKU. To nam je bila osnovna i jedina hrana do 6.meseca.
Ipak nisam odustajala od pokusavanja da nauci da sisa, jer se tako, po savetu doktorke, duze odrzava laktacija. Konacno, sa 4 meseca, moje dete pocinje da sisa! Mojoj sreci nije bilo kraja... a poseban osecaj i veza koja se pritom ostvaruje izmedji bebe i majke, ne moze se docarati recima.
Sisali smo na zahtev, i danju i nocu. Nakon uvodjenja cvrste hrane, majcino mleko je i dalje bilo najdominantnija hrana, a kasnije i poslastica koju je upraznjavao do svojih 20 meseci. Tada smo nekako prestali. Bilo je suza i sa njegove i sa moje strane, ali smatrala sam da je to sasvim dovoljno,
Posle svega, imam zdravo i zivahno dete, koje nema vecih zdravstvenih problema, osim klasicnih virusa koje pokupi u vrticu, a na svemu tome mozemo da zahvalimo MAJCINOM MLEKU.
U ovom trenutku, ocekujemo jos jednu bebu, koju takodje planiram da dojim. Za kraj, savet za sve majke koje mozda razmisljaju da odustanu od dojenje,u teskim momentima, da to nikako ne cine. Jedinstvena prilika da detetu ponudite nesto sto je jako vredno, a ne pruza se nikad vise u zivotu.