Bila sam jako mlada kad sam ostala trudnica. Zavrsavala sam srednju skolu.Mesec dana pred kraj skolske godine saznajem da u sebi nosim andjela.. Nisam znala da li da placem od srece ili od straha.. sve što sam čula o porodjaju i o dojenju bilo je da je oboje jako teško, da nema veće boli od porodjaja da će mi bradavice krvarit i da ću plakati nad deteom ako odlučim dojiti. Bojala sam se ali na zalost nisam imala sa kim da podelim svoje strahove.Nisam imala ni najboljeg druga ni drugaricu,a majci nisam smela da kazem odma nisam znala kako ce reagovati. I tako ja odlucim da krenem svoju borbu i da kazem sebi ma kako su druge zene uspele uspeces i ti. I tada pocinje moja borba.
Ttrudnoca je bila uredna i sve je super prolazilo.Dosao je i termin a od porodjaja ni traga ni glasa. Sutradan odluce da me ostave da lezim zbog visokog pritiska koji se javio zadnjih mesec dana u trudnoci. Cekam ja jedan dan,drugi,treci nista odluce da me porode 5 dan carskim rezom.
Rodio se moj sin Nenad 50 cm i 2850kg.
O svemu su mi govorili samo dojenje niiko nije spominjao. Imala sam osjećaj da je dojenje neka tema o kojoj niko ne govori. Sestre na odeljenju su bile uzasne. Cimerka mi je rekla nemoj se plasiti nicega nije strasno i ako ne dojis nisi jedina. Nemoj se i ti opterećivati time, kupi bočicu i bez brige si.“Ali kako da budem bez brige kad sam dobila malenu, bebicu. Bebicu kojoj sam ja mama, bebicu kojoj moram pružati svu ljubav ovoga svetta da bi izrasla u veliku, zdravu i jaku osobu. Ni jedna rec nije dolazila u obzir kao sto je vestacko mlreko. Znala sam da je moje mleko naj zdravije za mog malisana.Tako meni dodje mleko treci dan. Od uzbudjenja nisam znala sta da radim poceela sam da plaem od srece. To je nesto najlepse sto mi se ikad desilo,naravno posle njegovog rodjenja. Neopisiv je osecaj.Svaka majka bi trebalo da dozivi to. Fenomenalan je osecaj. Izasli smo iz porodilista. Dosli kuci i tada je sve pocelo. Borba je bila zaista teška. Previše mleka, dojenje bebe po sat vremena, ona ista masaža i izmlazanje posle svakog podoja, ledene obloge, svež kupus i sve u krug skoro mesec dana. Uz to su se stvorile i bolne ragade, Davali smo sve od sebe. Ali šta se desilo sa ljudima, sa ženama koje su i same dojile decu i nisu razumele čemu tolika borba i upornost? Ne znam koliko sam puta čula da nije bitno koliko mleka imam ako je ono kao voda i ne može da zasiti dete. Nekako smo izgurali i to. Dosla je na red i prva kontrola kod pedijatra. Iscekivali smo da vidmo koliko je nasa beba porasla i kako je napredovala. Tada je usledio sok. Samo 450 grama. Doktorka kaze malo je to. Da li ste razmisljali da dajete detetu dohranu. Nemoj te a muciti. Bila sma jako trvrdoglava i zelella sam da uspem da dajem svojoj bebi ono sto je naj zdravie za nju. Druga kontrola opet isekujemo da vidimo kad ono super vesti nasa beba je porasla 4 cm i uggojila se 1500 kg. Doktorka me je pitala da li je dete na dohrani ili ga dojim. Ja sam rekla dojim ga nisam oduslata.Rekla mi je svaka cas_t tako mlada mama a tako uporna,trebas biti uzor drugim mama da ne odustaju i onda kad i nije bas najbolje. Malo je takvih mama. Njene reci ucinile su me da poletim od srece. Kada je sve krenulo kako trreba razbolim se,visoka temperatura 39. Trajalo je i trajalo nedelju dana. Tada nisam zelela da odustanem od dojenja skidala sam temperaturu i davala svojoj bebi mleko kada nisam imala temperaturu. Jedno jutro usledio je sok. Da dam detetu da siki ono ni trunke mleka izlazilo je nesto kao voda samo a mleka nigde. Tako da sam izgubila mleko.Kasnije mi je poznanica rekla da sam trebala da se izmlazivam da mi ne nastane mleka. Bila sma ocajna.. Bilo mi je jako tesko da podnesem to da moje dete ce morati da jede vestacko mleko.. mesec dana je bio samo na vestackoj hrani i odlucim da ne trujem svoje dete da mu dajem kravlje mleko. Imali smo kravu posto sam zivela na selu.I sada moj Nenad lepo napreduje i raste. Svim mama i buducimm roditeljima bih porucila da budu uporni u svemu. . Mnogo je lakše ići linijom manjeg otpora i odustati kada alternativa dojenju stoji na policama svake radnje. Ne predajte se lako! Dajte detetu ono sto je najdravije i najlepse za njega! Moja borba je kratko traja ali i dalje trvdim i stojim iza toga da je to nesto najlepse sto moze da vam se desi!.