Drage moje mame.
Nisam ni slutila u životu da je dojenje tako emotivan period.. Moj sin je dojio do 2 godine i 4 meseca. Od prvog dana u porodilištu on je prihvatio da doji i to je baš shvatio ozbiljno, da je dojio na svakih sat vremena, kašice je jedva okušao, a o putovanju da ne pričam..Pogotovu kad smo krenuli na more, ceo put je bio prikačen😂 nije odustajao..

Negde oko 9 meseca u desnoj dojci mi se smanjilo mleko al njemu nije predstavljao problem on je sa uživanjem na levoj ručkio. Isli smo na vežbice za vratne mišiće pa nam je sika bila uteha. Što je više rastao, više se vezivao kao i ja..

Svi su me osuđivali, on je veliki prekini, ti u toj jednoj nemaš mleka, a mnogo su grešili, imam i to još 2 da dojim. Emotivno ja nisam mogla jer ne mogu da mu uskratim, pogotovu njegov osmeh jedan deo dana kad me nema.

Sve dok nisam počela da radim pa sam duže bila odsutna i morali smo kao što rekoh, sa 2 godine i 4 meseca da prekinemo .. Iskreno meni je teško palo, 10 dana sam plakala, a on je preko te noći zaboravio.

Evo sad ima 4,5godine i ima seku koja uspešno doji, ali neće biti kao sa batom, jer mi je sa 3 meseca prestalo mleko u onoj jednoj i primećujem da joj fali..jer se ona navikla na 3 sata da jede zbog 8 dana boravka u porodilištu.

SVE U SVEMU, DOJENJE JE NAJEMOTIVNIJI PERIO BEBINOG ODRASTANJA❤