Moja priča o dojenju je baš na početku. Postala sam mama pre mesec dana.
MAMA.

Prva reč koju izgovaramo. A možda je ta reč TATA. MA-MA, TA-TA.

Jednostavne reči a ogromno značenje. Kratko zvuče a zauvek traju. Mama i tata traju zauvek. Oni su uvek tu i te reči itekako imaju svoju težinu. To je ona uloga, kojoj se svi radujemo i veselimo, a ujedno i uloga koja nas sve pomalo plaši.

Hoćemo li biti dobri roditelji? Hoćemo li dati svoj maksimum? Hoćemo li znati da li je naša beba nahranjena, naspavana, utopljena, vesela, zadovoljna, SREĆNA?

Bezbroj pitanja, a odgovor samo jedan. Taj odgovor čuči u njima samima. Čuči i našoj bebi.
Moja beba polako raste, rodila se pre mesec dana.

Uzbuđena sam jako. Ma najjače. Nikad u životu toliko nisam čitala o bebama o dojenju, o razvoju, o detinjstvu, o vaspitanju, o sreći, o ŽIVOTU.

Ovo je avantura. Avantura je krenula od samog trenutka kada sam saznala da ću postati majka. Bože... Ja majka. Pa zar to nije divno?!

Uzbuđena sam jako! Ovo je poklon. Dete je poklon roditelju i najveći uspeh.
Moja priča je baš na početku.

Kolevka čeka da je beba ispuni novim snovima i srećom.
Dojenje je posebno poglavlje majčinstva. Sa time sam se susrela već u porodilištu. Nema majke koja nije preplakala početak dojenja. Zašto?

Jer sve mi znamo koliko je bitno uspostaviti dojenje za zdravlje naše bebe. A to nije tako lako. Bude i bolno na početku i nezgodno i teško. Ali ono što je bitno je da se upornost isplati. Imala sam cilj! Želim da dojim bebu m želim da bude zdrava. Želim da je zaštitim. Želim da budem bliska sa njom! I tako je i bilo. Sve dok prva kap mleka nije krenula, bile su muke. Bolne muke.

Ali, kada se beba prvi put nahranila sa mojih grudi, mojoj sreći nije bilo kraja! Zaista! Bila sam presrećna. Dojenje - To je posebna bliskost koju imaju samo mama i beba. I zato je majka MAJKA. I zato kažem da je MAMA JEDNOSTAVNA REČ a veliko značenje. 💙