Majka sam tri devojčice. Za prve dve nikada nisam imala dovoljno mleka za celi obrok, uvek sam ih dohranjivala. Prvo malo dojenje, pa kada joj bude najslađe ...avaj nestane mleka i onda nestrpljivo čekanje da se spremi flašica...i tako mesecima. Više mučenje nego uživanje, što bi dojenje trebalo da bude,k ako za bebu tako i za majku.

Ali ja nisam odustajala, do zadnje kapi sam cedila taj eliksir života bebama, kako bih im omogućila sto zdraviji obrok.

Na svet je došla i treća devojčica. Ja već unapred planiram dohranu, kad ono bingo. Mleko kreće već sledećeg dana, čak i vise nego što beba može da poruča.... ja i dalje skepticna racunam stace brzo ili ga nece biti dovoljno.

Međutim evo gazimo već četvrti mesec, beba ima dovoljno da ručka, čak i malo da bljucne jer se prejede.

Srećna mama, srećna beba...neka još potraje... :-D