Iako budućim mamama porođaj deluje kao najteži deo pun strahova, ja volim da kažem da on traje samo jedan dan i da će proći. Često dok sam bila trudna i kada bih razmišljala o porođaju, ponavljala bih sebi tu recenicu: Porođaj traje jedan dan, u najboljem slučaju par sati i onda stiže bebiron.

Ono što kasnije sledi može biti naporno jer je novo za nas a ponajviše jer je sada tu malo, nežno biće koje zavisi od nas u potpunosti.

Sa rađanjem deteta rađa se i naša zaštitnička uloga i samim tim strahovi su sasvim normalni. Još u trudnoći znala sam da ću dojiti svoju bebu. Kada se rodila moja Sofka nakon par sati od porođaja, doveli su je kod mene da sisa i zaključili su da imam mleka.☺

Sećam se bukvalno kako su je približili, ona je usisala dojku, rodila se gladna 😂🍼Eeeee ja sam tada bila jako uplašena, ispred mene je bila moja mala mrvica i ja sam jedina koja može da je nahrani i da je čuva.

Osećala sam veliki strah i pitala sam se da li ću to moći, da li će sve biti u redu, da li ću biti dobra mama i sl. Kada smo došle kuci patronažna je zaključila da imam puno mleka i da je najbolje da bebu dojim u naručju, nikako ležeći.

A meni je najviše odgovarao ležeći položaj i pokazao se kasnije kao najbolji. Ja sam svoju bebu dojila ležeći jer sam smatrala da je tako najbolje za nas. Bebu sam dojila na zahtev, njeni zahtevi bili su veliki ☺☺🍼👶 ali isplatilo se jer je to bila jedna buckasta, zdrava beba.

Moja beba je sada velika devojčica, uskoro će tri godine, ali i dalje voli da zaspe uz siku i mazenje sa mamom. A meni kao mami je i dalje teško da prekinem tu vezu jer to je ljubav i radost.

Kada poraste i kada joj budem pričala verujem da ćemo se zajedno smejati.