Porođaj je prošao brzo, ubrzo je beba u mojim rukama, pored mene je, posle par sati prvi podoj bez mleka, samo suze, dohrana, bolan plač za oboje, on od gladi ja od nemoći... Suze...Pokušali smo opet i opet nije išlo, spas u dohrani.

Sutra dan dobijam silikonske brdavice. Pronađi trudimo se i opet nesuspeh, opet plač, opet suze. Niko da ti kaže kako i šta, svako svoju priču, a beba i dalje gladna. Opet suze i strah bol, borba, suze mnogo suza...

A zatim ruka spasa, posle mnogo prolivenih suza, i skoro sloma, napokon uspešan podoj napokon bez prehrane. Moja beba je sita, odlazimo kući, ponovo borba sa sobom, ponovo borba, tihi jecaj u noći. A zatim staneš uzmeš vazduh, sabereš se znaš da moraš. Bebac samo tebe čeka, od tebe zavisi, provuče se suza ali idemo napred, rastemo, doijmo, toliko suza, toliko ljubavi, toliko borbe sa samim sobom...

Dojenje veza prekinuta pupčanom vrpcom, nastavlja se kontaktom koža o kožu. Dojenje povezuje bebu i mamu deli ljubav.

Dojenje daje život.