Bio je sunčan dan 11.05.2020god kada je ona došla na svet. Moja sreća, moja radost, moja ikona, moja ćerka Mina. Znala sam da će izabrati tako lep dan za njen dolazak. Prva mi je beba i nisam znala šta me sve čeka. Dok sam bila trudna molila sam Boga svakog dana da imam mleka da dojim bebu, znala sam koliko je to zdravo. I naravno Bog mi je uslišio molitve, imala sam mleka da dojim troje dece. 😊 Međutim kako sam se porodila carskim rezom beba nije bila sa mnom, donosili su je da je vidim na sat-dva nahranjenu i odnosili je od mene. Nisam je dojila dok sam bila u bolnici, ponudila sam joj jednom sama, ali bila je sita. Kada smo došli kući imala sam temperaturu preko 40 zbog mastitisa, nisam znala da trebam da izmlazam višak mleka. Mina je sisala non stop. Obožavam tu našu blizinu. Ona sisa ja je mazim, pričam joj. Ne bih menjala ni za šta na svetu taj trenutak. Mastitis me je uništio imala sam nenormalne bolove, pila sam lekove, bila je doktorka da me masira, bolelo je kao ništa na svetu. Porođaj je za ovo bio mala beba. Ali nisam mogla da odustanem, htela sam da je dojim po svaku cenu. Svi su mi pričali da idem da prekinem mleko. Da nije jedina koja će biti na dohrani. Ali ja nisam htela da joj zabranim taj luksuz. Kada već imam mleka, kada ona može da sisa, ja ću da se izborim. Plakala sam danima ali sam bila srećna dok ona sisa. Dok ona uživa. Kao da je znala da me boli pa me ručicama mazila i to mi je dalo još veću snagu da izdržim sve. Tri meseca je bio pakao sa grudima, ali čim smo malo porasli i sisali više, bilo mi je bolje. Mina će sada godinu dana i dalje sisa. I ne planiram da je odbijem još. Obožavam kada dođe kod mene u krilo i sama traži da sisa. Pokazuje rukicama, gura ruke ispod majice. Ništa slađe. Ništa lepše. Mina obožava da sisa. Drugo mleko neće ni da pomiriše. I srećna sam zbog toga. Srećna sam i ponosna što sam uspela da se izborim sa svim i što ona može da sisa i dan danas.