Moja priča o dojenju kreće ovako 😊

Želela sam da dojim dete jer je to najbolje i najzdravije mleko za bebu. Rodila sam jednog malog Vuka, kog su mi doneli sutra dan na podoj. Meni već mleko krenulo polako kapljično, dva meseca pre porođaja, kolostrum. Prvi podoj super, drugi još bolji da bi oko 1h došla medicinska sestra i rekla kako moja beba ima crvenilo zbog mene i nose bebu u boks. Meni kreće naglo mleko odnosno da bujaju grudi, a mleko ne izlazi jer ne znam da se izmlazam.,Zovem jednu sestru,,zovem drugu samo dođu pogledaju i kažu pa masiraj to stegni jače, nisi dosla da se ovde mazis. Meni prvo dete, ne znam šta me je snašlo.

Situacija sve gora i gora do ponoći. Ja plačem, pokušavam da sebe izmlazam, ne ide. Rešim posle sati plakanja da prestanem da kukam i plačem i sama sebe smirim. Dolazi sestra i kaže ,,pa ti još uvek plačeš,, gleda grudi i kaže ,,jao pa ja tebe moram da spricam, tebi grudi ko lubenice i dobićeš mastitis,,. Tu kreće moja još veća borba i volja da ja to mogu sama. Masiram, bukvalno udaram po grudima, stišćem, posle pola sata kreće mleko, ja plačem ali od sreće. I tako dva sata i ja smanjim svoje lubenice.

Ujutru se vraća ta ista sestra i kaže da mi injekcijom prekida mleko, ali bitno da ću ja biti dobro, nisam dozvolila. Masirala sam sebe bukvalno na pola sata. Nikog ne zovem, ne pričam, ne želim da plačem.

U hodniku srećem stariju ženu, iskusniju, koja meni kaže da postoji prirodni recept za prodor i otpušavanje kanala. Limun jedan i kašičica sode bikarbone.

Donese meni to suprug, pored svih pumpica, kremica, stavim pelenu natopljenu sa limunom i sodom i čekam 15 min. Nakon toka blagim pokretima masiram grudi i izmlazam se, kreće mleko u velikim mlazevima, jupiii zovem supruga i kažem da za 10 min sam uspela 120ml da izvučem mleka, jeeee. Uzmem flašicu i zamolim u boksu da daju mojoj bebi. Sutra dan mi donose bebu, krećemo sa dojenjem.

Dolazak kući, mleka koliko hoćeš, na jednu dojim, drugu peškirom prekrivam. Tih dana sam se ponekad osećala kao životinja, krava, valjda zbog te NE PODRŠKE u porodilištu i mleka i svega. Prvih 15 dana nisam umela da uživam u toku podoja, naravno to se brzo menja, bitna je smirenost i spremnost da ti kao majka možeš to, a kasnije ti se vrati najlepšim pogledom i osmehom bebe dok je na tvojim grudima.


Dojila sam do 14 meseci. Ta bliskost sa bebom, taj dar da možeš dojiti i dati bebi ono što njoj treba nema cenu. Prelep osećaj nežnosti i majčinstva. Sada čekamo još jednu bebu, koju bih volela takođe dojiti.
Savet i preporuka oko dojenja: drage mame ako možete, ako iz drugih razloga ne postoji problem, dojite bebu. Takođe savet oko tih grudvica i začepljenja kanala - limun i soda bikarbona.